Нема више “прошека”, љековитог биља, пашког сира...
Загреб - За Хрвате ускоро више неће бити популарног вина “прошек” - то је само један од производа на које ће Хрвати морати да забораве када уђу у ЕУ, пренијеле су агенције.
Прије скорашњег приступања Унији произвођаче у Хрватској све више брину забране традиционалних производа, које стижу из сједишта европске администрације у Бриселу.
ЕУ намеће различита ограничења због којих више неће бити могућа производња и пласман производа на начин који је до сада био уобичајен.
Због тога се хрватски произвођачи плаше губитака, а исте стрепње имају и привредници из других балканских земаља, попут Србије, гдје се такође може очекивати усвајање бриселских директива.
Тако у Хрватској више неће моћи да продају ни залихе “прошека”. Произвођачи су обавијештени да не коросте назив “прошек” и да прилагоде своје пословање новим условима на тржишту.
Име вина мора бити замијењено, јер није заштићено у европским оквирима.
Ту није крај списку производа који се више неће моћи називати својим традиционалним именима.
Иста судбина очекује и пашки сир, славонски кулен, далматински пршут, који нису заштићени производи у ЕУ.
Хрватска је добродошла у ЕУ, али без својих производа или њихових традиционалних назива под којима се производе вијековима и под којима су постали познати на многим тржиштима - наводе храватски медији.
И Србију чека слична судбина.
Тако је произвођаче узнемирила вијест да ЕУ забрањује продају љековитог биља, природних лијекова и меда ако нису извршена одговарајућа вишегодишња истраживања и добијен сертификат за улазак на тржиште Уније који кошта 100 хиљада евра.
Произвођачи из Србије /и Хрватске/ то тумаче као забрану алтернативног начина лијечења и обустављање производње за многе мале произвођаче меда и љековитог биља, који неће бити у стању да финансијски издрже таква правила.
Потенцијални губици се могу сагледати из садашњег обима производње и продаје.
У Хрватској је под љековитим биљем и чајем више од о 4.000 хектара, а просјечна годишња производња чаја износи око 80 тона, док хрватски просјечни извоз љековитог биља износи око седам милиона долара.
У Србији је производња чајева све профитабилнији посао и њиме се бави око 100 произвођача.
Поготово је производња меда у Србији перспективна, с обзиром на то да природне околности омогућавају изузетно повољне услове за гајење пчела, а према мишљењу стручњака, потенцијал производње меда у Србији већи је од милион кошница, са приносом од око 20 килограма меда по кошници.
Тренутно Србија пласира мед у иностранству у вриједности од пет милиона евра, док се могућност продаје процјењује чак на 40 милиона евра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
