Нема наногица за чланове црногорских кланова

Управа полиције нема уређаје за електронски надзор и нема могућност таквог вида праћења особа, којима је суд током трајања кривичног поступка изрекао алтернативну мјеру у случајевима гдје постоје околности које указују да би окривљени могао да побјегне у случају када се брани са слободе.

То је потврђено “Вијестима” у тој безбједносној институцији.

Да полиција нема уређаје за електронски надзор било је јасно из једног од дописа предсједника Вишег суда у Подгорици Бориса Савића, који је нагласио да мјере надзора не могу да се спроведу у пуном обиму, јер Управа полиције нема могућност да и на такав начин прати окривљене.

“За електронски надзор када су у питању мјере надзора током самог кривичног поступка, колико смо обавијештени, а обавијештени смо када је донијета одлука о укидању притвора за окривљеног Душана Шиља, Управа полиције нема могућност за примјену електронског надзора”, написао је Савић.

Суд може, по службеној дужности или по предлогу тужиоца и оштећеног, рјешењем изрећи једну или више мјера надзора - забрану напуштања стана, мјеста боравишта, обавезу повременог јављања, забрану приступа или састајања са одређеним лицима, привремено одузимање путне исправе, возачке дозволе...

Ставом три тог законског члана ЗКП-а наводи се да “спровођење мјера надзора може се контролисати електронским надзором”.

Мјера електронског надзора је уврштена у ово законско рјешење још 2009. године.

Кога све прате

Управа полиције није одговорила “Вијестима” кога би све у овом тренутку имали обавезу да електронски прате, како је то предвиђено судским рјешењима, али ни због чега та институција годинама нема уређаје за такав вид додатног надзора.

Према незваничним информацијама “Вијести”, електронски би требало да надзиру најмање петорицу окривљених, који су се домогли слободе прије окончања кривичног поступка.

Мјера електронског надзора требало би у Подгорици да се користи у два предмета, гдје су окривљени означени као веома опасни припадници криминалних организација.

Подаци “Вијести” су да само у Подгорици 50-ак окривљених има обавезу повременог јављања полицији 1. или 15. у мјесецу, а неки од њих имају мјеру и седмичног јављања УП.

Умјесто прецизног одговора, Управа полиције доставила је законско појашњење ЗКП-а у којим случајевима се изриче мјера надзора уз појашњење да “наведене мјере надзора извршавају полицијски службеници Управе полиције на основу рјешења надлежног суда којим се изриче мјера надзора”.

“Лицима којима се укида притвор и одређује мјера надзора, обавеза је повременог јављања Управи полиције сваког 1. и 15. у мјесецу док траје мјера забрана напуштања боравишта у Црној Гори - општине у којој окривљени морају боравити док траје мјера, за које се не смију удаљавати ван граница општина Црне Горе, осим по позиву суда”, наводи УП.

Они су појаснили да немају уређаје за електронски надзор и немају могућност надзора над таквим лицима, али да те уређаје посједује Дирекција за условну слободу-организациона јединица у Министарству правде.

“Службеници ове дирекције стављају електронски уређај и врше контролу за лица која су осуђена правоснажном пресудом надлежног суда”, наводи полиција.

Многи на слободи

Због предугог трајања кривичних предмета пред Специјализованим одјељењем Вишег суда у Подгорици, чак 11 притвореника је у периоду од новембра 2023. до Нове године изашло из притвора, јер им у року од три године од подизања оптужнице није донијета ни првостепена одлука.

Од почетка године троје се нашло ван спушких бедема, а до краја године, уколико у међувремену не дође до измјене члана 179 Закона о кривичном поступку, како је то иницирало Министарство правде, до краја календарске 2024. године из притвора би могло да изађе још најмање 10 окривљених, којима је у току судски поступак за најтежа кривична дјела - убиства, покушаји убиства, шверц дроге, прање милиона...

Највећи број окривљених за најтежа дјела, који су се на тај начин домогли слободе, тренутно борави на Цетињу и имају обавезу повременог јављања полицији.

Та околност полицији умногоме отежава рад и праћење особа, које су у њиховим докментима заведени као чланови криминалних организација.

Наногицу би требало да носи и Бинали Цамгоз

Према одлуци суда и Турчина Бинали Дениз Цамгоза (40) полиција би имала дужност да га у стану, који не смије да напусти стан у којем борави, електронски надзире.

Како немају уређај, односно “наногицу” полиција је направила план због чега 24 сата надзиру стан и зграду у којој борави Турчин, а за којег је министар правде Андреј Миловић донио одлуку да га не изручи турским властима.

“Службеници Управе полиције у случају турског држављанина Ц.Б. предузимају мјере и радње из своје надлежности, те је надзор над овим лицем неопходан из разлога безбједности до окончања поступка, будући да је ријеч о безбједносно интересантном лицу”, наводи УП у одговору.

Миловић је одлуку о неизручењу правдао нарушеним здравственим стањем турског држављанина и етничком припадношћу, иако је одлукама судова утврђено да су испуњени услови за екстрадицију.

И Агенција за националну безбједност утврдила да Цамгоз представља опасност по националну безбједност Црне Горе.

Миловић је недавно “Вијестима” рекао да није морао да консултује службу прије доношења одлуке о екстрадицији, јер њихово мишљење не игра пресудну улогу за изручење. Он је то саопштио након што је лист објавио да је Цамгоз преко припадника кавачког криминалног клана пријетио министру јавне управе Марашу Дукају, који је обећао пријатељима с Косова и из Албаније да ће се у МУП-у распитати о могућности да турски држављанин законски добије азил у Црној Гори.

Цамгоз је наводно вођа организоване криминалне групе, а према писању турских медија, у кривични досије уписани су му разни злочини, убиства, рањавање, отмица, притвор, изнуда и мучење почињени у Измиру и околини, незаконита наплата чекова и обвезница...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.