Негирање Јасеновца, мисе за убице, промоције ревизиностичких књига... слика данашње Хрватске

Срна
Негирање Јасеновца, мисе за убице, промоције ревизиностичких књига... слика данашње Хрватске

Загреб - Свештеници и неки великодостојници Католичке цркве у Хрватској константно раде на рехабилитацији усташа и Независне Државе Хрватске /НДХ/, упркос демантима Хрватске бискупске конференцији, наводе либерални хрватски портали.

Тако портал "Индекс" наводи низ директних иступа припадника католичког клера, у којима се брани, слави или рехабилитује усташтво.

Сисачки бискуп Владо Кошић организује скупове на којима ревизионисти негирају концлогор Јасеновац и злочиначку природу Павелићевог режима.

"Усташтво није било фашизам него организовано војно дјеловање у одбрани Хрватске као државе, о чијој су се природи позитивно изразили и Алојзије Степинац и Фрањо Туђман, али те су јединице то чиниле свим допуштеним и недопуштеним средствима, што је био дио њихове заклетве", тврди Кошић.

У Базилици Срца Исусова у Палмотићевој улици у Загребу сваке године крајем децембра одржава се миса у част усташког злочинца Анте Павелића.

Мисе за Павелића годинама је служио католички свештеник Вјекослав Ласић, који је у једном интервјуу изјавио да је Павелић у рају "окружен невином дјечицом".

Католичка црква у Хрватској слави и служи мисе и у част других усташких злочинаца.

Тако је прошле године одржана "света миса задушница" за, како је писало у најави, 35 хрватских мученика, високих официра, генерала и пуковника Хрватске војске НДХ који су осуђени на смртну казну након Другог свјетског рата.

Мисе се служе и за генерала Антуна Нарделија, који је водио војне операције усташких снага у источној БиХ. Остало је запамћено његово наређење: "Све што хода на двије ноге убијте, а све што хода на четири ноге доведите!".

Црква се са пијететом сјећа и усташког генерала Томислава Сертића, који је водио операције клања Срба у Лици.

Стјепан Разум, руководилац Матичне канцеларије Загребачке надбискупије и најмоћнији заговорник рехабилитације усташтва у Хрватској, годинама је члан ревизионистичког Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац.

Разум тврди да је Јасеновац заправо комунистички, а не усташки логор смрти. Аутор проусташке књиге "Јасеновац - радни логор" Игор Вукић је такођер један од чланова тог друштва.

Разум отворено пише и говори да је усташки логор смрти Јасеновац "отровна и срамотна лаж", те да "нема доказа за масовне усташке злочине у Јасеновцу, али да има за партизанске".

Каптол се никад није јасно оградио од Разумовог филоусташког дјеловања нити га је смијенио са позиција у Загребачкој надбискупији.

Једна од кључних јавних манифестација на којима се рехабилитовало усташтво био је скуп на Блајбургу који је службено вјерска комеморација у организацији Хрватске бискупске конференције и Почасног блајбуршког вода.

Годинама су европски медији тај скуп описивали као највеће окупљање неонациста у Европи, што хрватским бискупима није сметало нити су се трудили да уведу ред у та годишња окупљања НДХ носталгичара, све док то нису учиниле саме аустријске власти, наводи портал.

Просторије Католичке цркве служе и као мјеста за представљање проусташких књига.

"Позивамо вас на представљање књиге о животу и дјелу хрватског витеза Вјекослава Макса Лубурића - генерала жДрињанинаж", наведено је у позиву прошле године објављеном на екстремистичким и филоусташким порталима за промоцију књиге аутора Владе Владића.

У Сплиту је Владићева књига промовисана у Доминиканском самостану Фра В. Драгање, и то након мисе, а ове године у црквеним просторијама у Шибенику.

Хрватска бискупска конференција осудила је иступ предсједника Самосталне демократске српске странке Милорада Пиповца, који је прозвао и црквене кругове као одговорне за низ напада на Србе у Хрватској.

Као одговор на такав иступ Цркве, либерални медији наводе најпознатије манифестације и изјаве који доказују симпатије одређеног дијела католичког клера за усташку идеологију и фашистичку НДХ. /крај/нт

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана