Нарко-бизнис и даље у успону: Килограм кокаина у Црној Гори око 40.000 евра

ГС
Нарко-бизнис и даље у успону: Килограм кокаина у Црној Гори око 40.000 евра

ПОДГОРИЦА - Корона вирус, рат у Украјини, инфлација... Све то уздрмало је свјетску економију. Приврерда је и код најразвијенијих земаља, барем на трен, била бачена на кољена. Цијене основних животних намирница су у расту, као и индустријских деривата. Санкције које се уводе на међународном нивоу стварају блокаде у спољно-трговинској размјени.

Све то је промјенило свјетски економски ток, али за нарко-индустрију могло би се рећи да нема већих последица. Производња и дистрибуција кокаина је у расту, а Балкански картел и даље је моћан.  Како појашњава за портал Дан криминолог и професор Велимир Ракочевић килограм кокаина у Црној Гори кошта око 40.000 евра, а балкански картел је и даље моћан.

- Цијена кокаина стагнирала је само у вријеме короне, јер је прије свега дошло до затварања клуибова за конзумацију дроге али се брзо опоравила и она данас прати цијене других производа. Производња и дистрибуција ове дроге је поново у успону а кријумчарење дроге на међународном нивоу доживљава нову експанзију. Цијена није расла само у вријеме пандемије када је у комплетном  криминалном ланцу дошло до проблема у производњи и пласману кокаина али кад је ковид попустио  производња и транспорт дроге је појачан као и у период пријје пандемије - казао је криминолог и профсор за портал Дан Велимир Ракочевић.

Ракочевић појашњава да када цијене глобално расту то се закономјерно одражава и на произвођаче и дистрибутере кокаина јер поскупљује сировина за производњи дроге као и цијене услуга транспорта.

Потражња за кокаином, од стране зависника, је и даље висока. О томе говори и повећана производња ове дроге.

- Илегално тржиште дроге врло брзо се прилагођава новим трендовима и цијену формира на начин који гарантује профит свима у криминалном ланцу. По принципу спојених судова уколико порасте потражња за кокаином крајњих конзумената односно наркомана доћи ће до повећане производње ове дроге а тржиште диктира цијену која у основи зависи од броја оних који не могу без дроге. Због тога је ово велико зло тешко у потпуности сузбити. То би једино било могуће уколико би се значајно смањио број зависника од дроге - наводи Ракочевић.

Цијена кокаина зависи од више фактора. У кријумчарском лоанцу сви добијају одређени проценат.

- Ако пођемо до процјена да је тренутно цијена једног килограма  кокаина у  Западној Европи између 75.000 и 85.000 евра у ту цијену улази три до пет одсто од укупне цијене коју добијају произвођачи у Јужној Америци, затим,  они коиј врше транспорт дроге до крајњег одредишта који узимају око 30% а остатак припада организаторима и локалним продавцима дроге. Колограм кокаина у Црној Гори кошта око 40.000 евра  а према процјенама број конзумената се креће од двије до четири хиљаде - прецизира Ракочевић.

Иако ослабљен, балкански картел је и даље врло моћан о чему говоре бројне заплене дрога коју су кријумчарили припадници овог картела што се види из званичних извора, сматра Ракочевић.

- Међутим они као и други картели зависе од главних актера на нарко тржиштукао што су Колумбијски, Мексички и други нарко картели. Чак и дилери на ситно у појединим свјетским метрополама зависе од снаге главних организатора ових противзаконитих активности - додаје он.

И међу туристима који долазе, има оних који посежу за овом психоактивном супстанцом, што утиче на нарко тржиште.

- Међу туристима је увијек један број оних који доласком на одређену дестинацију са собом носи и навику да конзумирају дрогу. Ако је понуда дроге већа од потражње онда ће цијена дроге бити нижа и обратно. Уколико цијена буде превисока потражња ипак не пада јер за наркомане не постоје препреке да додју до дроге по сваку цијену - појашњава криминолог.

Он је истакао да је шверцерска рута на Балкану и даље добро позната - предњаче Лука Бар и Лука Драч.

- Кокаин се прекоморским путем кријумчари најчешће у луке Драч и Бар а након тога у мањим пошиљкама друмским превоуним средствима дрога се већином транспортује на тржиште Европске Уније, а један мањи проценат остаје у региону - наводи Ракочевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана