Најмоћнијих 10 у Црној Гори: Кад је Мило бог, дух није ни потребан

Моћ по дефиницији представља способност појединаца или групе да оствари свој интерес, чак и ако се други томе противе. Листа најмоћнијих у Црној Гори коју “Вијести” објављују представља поглед редакције на друштвену збиљу и базирана је на уредничким процјенама које су у појединим областима и различите. 

Пирамида моћи је и због брзине мијењања околности у Црној Гори и константних међусобних борби поприлично нестабилна, па би међусобне односе требало узети са резервом. Неких дилема, ипак, нема - Демократска партија социјалиста је на власти 30 година и највећи проценат моћних у Црној Гори на неки начин је везан за ту странку. 

ДПС контролише Скупштину, Владу, разне службе, јавну и тајну полицију, има велики утицај на судство, тужилаштво, велики дио невладиног сектора, гро медија, универзитете и научне установе… 

Те чињенице, али и слабост опозиције утичу и на то да на листи нема опозиционих лидера, али ни слободних интелектуалаца и академика. О црногорском друштву доста говори и то што у првих десет нема жена, а и на остатку листе су у значајној мањини.

Усљед свих тих околности, најмоћнији човјек Црне Горе, као и деценијама уназад је Мило Ђукановић. 

Предсједник Црне Горе је недавно опет изабран за лидера Демократске партије социјалиста на чијем конгресу је поновио да ће ући у обнову православне цркве Црне Горе. 

Закон о слободи вјероисповијести, за који аналитичари кажу да је дио партијског пројекта, је експресно извађен из фиоке и још хитније изгласан. Ђукановић је тиме показао да се у потпуности вратио у седло, након што је жестоко уздрман серијом афера почетком 2019. када му је значајно и пао рејтинг по истраживањима. Иако и у посланичком клубу ДПС-а има приличан број вјерника, када се поставило питање Мило или црква - нијесу се двоумили око тога ко је њихов - бог отац. Духа нема ни у назнакама, а син се тренутно игра миниелектранама.

Никшићанин Бранислав Брано Мићуновић је други на листи “Вијести”. У домаћој јавности је углавном означаван као контроверзни бизнисмен, а у београдским медијима као шеф црногорског подземља, што је он више пута назвао лажним и лансираним причама. 

Утицај је, међутим, у обрнутој релацији у односу на појављивање у јавности. Борави на Црногорском приморју, живи у хотелу Сплендид и у шапутавим причама. Сувласник је у фирми Џек пот која има три казина, дио бизниса препустио је потомству, али мало је оних који га по стварној моћи не сврставају тик уз Ђукановића, или “другог међу једнакима.

Трећи Никшићанин, Ацо Ђукановић, заокружује тројку без које се не доносе крупне одлуке у држави. 

Брат предсједника државе је власник Прве банке, више фирми које се баве некретнинама, Завода за урбанизам и пројектовање који добија најбитније пројекте, као што је био план намјене за обалско подручје. 

И док је Мило Ђукановић, бар формално, у великом сукобу са СПЦ, за Аца важи да је велики донатор када се обнављају цркве. 

Прва банка, након кризе у коју је упрегнута читава држава за њено спашавање, уписала је велики број хипотека на атрактивним локацијама од бизнисмена у покушају који нијесу могли да врате паре. 

Остале су урбане легенде и о њиховом гепековању током процеса наплате и “пословних преговора”, али нико о томе није јавно проговорио. Никада није процесуирано ни то како је ова банка враћала кредит држави, вртећи милион евра 11 пута.

Премијер Душко Марковић се налази на четвртом мјесту. Бивши дугогодишњи шеф Агенције за националну безбједност је са мјеста “чувара тајни” дошао до премијера и свој мандат декларативно увео у два смјера - концентрисање на опоравак економије и финансија и на идентитетска питања. 

Заслуга његове Владе је што је стопа раста црногорске економије је највећа у региону, али се то још увијек не осјећа у буџетима грађана. Истакла се правовремена одлука о новом кредиту за старе дугове који пристижу 2020. 

На конгресу је остао замјеник предсједника Демократске партије социјалиста, а у међувремену је преузео и Министарство одрживог развоја и туризма за које се говорило да је заинтересован Ђукановићев кадар. 

Повремено упозоравање посланика у Скупштини да зна више него што о њима говори, могло би да значи да још чува бројне фајлове. Питање за будућност је да ли се усудио да их направи и за оне изнад њега.

Милан Роћен се налази на петом мјесту као дугогодишњи први савјетник предсједника Ђукановића. Званично пензионер, игра улогу човјека из сјенке, увијек је ту негдје поред Ђукановића. 

Неостварени је новинар у младости, али је сада кључни човјек за утицај на режимске медије, дипломате, али и за безбједносне кругове. Добро упућени из безбједносног сектора кажу да воли да формира паралелне службе, а својевољно понашање црногорских амбасадора у случају Мирне Никчевић се управо са њим повезује, као и повратак у полицијску службу Зорана Лазовића и Душка Голубовића.

Знаковит је и исјечак из објављиваних разговора када каже да се “не зајебавају са Душком, Голубовићем, а са Марковићем (Душком) можете”. Дио режимских медија повремено се истресе на Марковића што би могло да значи да нимало докони пензионер наставља да ради оно што највише воли. 

Роћен је повезиван и са фирмом Бемакс, која је осим по грађевинским подухватима, позната и по медијском утицају, а његови демантији су мало кога разувјерили.

Зоран Пажин није само најутицајнији министар зато што је на челу битног ресора - Министарства правде. Некадашњи судија је јако брзо напредовао у Влади и постао потпредсједник за политички систем, унутрашњу и спољну политику. 

Био је заступник Црне Горе пред судом у Стразбуру, а Демократски фронт га је оптуживао да је један од главних људи у процесу познатом као “државни удар”. 

За сада дјелује као извршилац и правни тумач воље врха, али су му могућности веће. Питање је само амбиција и процјене колико може и смије више. О његовој политичкој вјештини пуно говори то што га обје струје у ДПС-у сматрају својим човјеком.

Главни специјални тужилац Миливоје Катнић потпуно је засјенио врховног државног тужиоца, и то не само упечатљивијим непосредним јавним наступима, већ и примјеном овлашћења. 

На почетку мандата је брзо прикупио симпатије великог дијела јавности отварајући бројне случајеве који су били у фиокама, али је у међувремену оптуживан да служи ДПС-у било када се ради о обрачуну са спољним противницима, било када се ради о рјешавању унутарпартијских спорова. 

У сјенци његових фолклорних наступа, ипак, остаје непоколебљива одбрана лика и дјела Мила Ђукановића далеко од удаљене сумње да он може за нешто бити крив иако се афере гомилају.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, је не само вјерски, већ углавном и политички лидер Срба у Црној Гори.

Српска православна црква, према истраживањима има највеће повјерење од свих институција. Подржао је Ђукановића у сукобу са Момиром Булатовићем, отћутао референдум, умјерено се успротивио признању Косова… Сада је директно оптужио Ђукановића да стоји иза спорног закона и екскомуницирао све који су у његовом доношењу, ризикујући велико разочарење када схвати којег се бога вјерници из ДПС клупа више боје. 

Раније је ушао у отворени сукоб са србијанским предсједником Александром Вучићем оптужбом да је издао Косово. Чак је на Теразијама служио помен Вучићевој влади.

Српски таблоиди га оптужују да ради против патријарха Иринеја, који је свој стварни утицај срозао када је почео да хвали, па и одликује српског предсједника, када је овај припријетио свештеницима да им је више дао него сви од цара Душана до данас. Тако се и у црквеним питањима много врти око - новца. 

Тренутно га нападају са два фронта: црногорска власт да стоји иза потпиривања сљедбеника да блокирају цесте и изазивају нереде и српске штампе која “открива” да се баш он у садејству са Ђукановићем припрема за узимање српске имовине. Јавност не заборавља његове клетве и говор мржње због ког је више пута пријављиван.

Бизнисмен Драган Бокан је највећи приватни послодавац у Црној Гори са више од двије хиљаде запослених. Воли има скоро 18 одсто од укупног промета у свим трговинама. 

Наравно, његов утицај је много шири од трговачког и то највише преко Кошаркашког клуба Будућност који је успио да уведе у Евролигу, али и да се носи са предсједником КК Црвена звезда Небојшом Човићем, са којим је опако заратио.

Од Брисела сви понекад штрецају, па сама позиција шефа делегације Европске уније у Подгорици значи велику моћ и утицај. Аива Орава је запала врло незахвална и компликована ситуација већинског бојкота Скупштине Црне Горе, непостојања дијалога и пада повјерења у институције. Уз све то, и ЕУ се борила са својим интерним проблемима. 

Орав је ипак кроз интензивно лобирање успио да покрене дијалог, али је Одбор за реформу изборног законодавства неславно прошао. Прави изазови тек слиједе у изборној 2020. и чини се да ће бити још изазовније него када је успјешно разријешио политички чвор у Македонији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.