На попису у Сјеверној Македонији би број Албанаца могао бити увећан на рачун Срба

"Већ сам разговарао са представницима турске националне заједнице. И они се боје резултата пописа, да ће број Албанаца бити увећан преко нас, Турака и других малих заједница, гдје најлакше може да се интервенише када је ријеч о резултатима пописа", навео је Стоилковић и додао да никаквих притисака на Србе да се изјашњавају као неко други није било.

Он је указао да начин на који се у Сјеверној Македонији врши попис, који је почео у недјељу, 5. септембра, отвара широке могућности за манипулацију.

"Попис се врши комбинованом методом, што значи да ће се подаци са терена упоређивати са онима које државни органи већ имају, али подаци са терена неће бити прикупљани свуда", рекао је Стоилковић за "Спутњик".

Стоилковић је напоменуо да је његова странка покушала да испослује промјене законске регулативе тако што би на терен, због вјеродостојности података, ишла по два пописивача.

Он је указао да су тражили и да грађани задрже један примјерак пописног листа, оцјењујући да би таквим мјерама била спријечена могућа манипулација подацима, али да су ти приједлози одбијени.

"Знате како, не можете да бирате услове до краја, него морате да се уклапате. Ми смо још прије много времена позвали грађане да се масовно одазову на попис зато што не треба да оставимо другима да кроје нашу судбину, без обзира на тенденције у државним органима који имају за циљ да пописном операцијом изведе одређене резултате који би одговарали такозваним носиоцима политике у Сјеверној Македонији", рекао је Стоилковић.

Стоилковић је појаснио да, када говори о "тенденцијама државних органа", мисли на намјеру да се број Албанаца који живе у Сјеверној Македонији задржи на истом нивоу, ако не и повећа у односу на прошли попис из 2002.

"Албанци су, вјерује се, најбројнија популација која се из Сјеверне Македоније иселила, махом у западну Европу. Са друге стране, имате препоруку Евростата да се пописује не само резидентно, већ и нерезидентно становништво. Код нас се не прави разлика између резидената и нерезидената што је главни камен спотицања када је ријеч о попису", нагласио је Стоилковић.

Уколико број неке националне заједнице у некој општини прелази 20 одсто, та заједница има одређена права, као што је право на службену употребу језика и, према Стоилковићевим ријечима, због тога је српској националној заједници у четири општине призната употреба српског језика.

Стоилковић је напоменуо да ће прва провјера валидности пописа бити локални избори, који слиједе.

"Биће то први пут да гласачи након гласања остављају отисак прста и диспропорција између броја гласача и броја пописаних, у зависности од тога буде ли је било, може да баци сјенку на резултате пописа", каже Стоилковић.

Попис у Сјеверној Македонији почео је 19 година и бројних политичких перипетија и прегањања између двије највеће македонске странке - Социјалдемократског савеза /бивших комуниста/ и ВМРО, а онда између њих и албанских партија.

Посљедњи попис био је 2002. и требао је да поново буде обављен 2011, међутим, прекинут је због сумње у фалсификовање података.

Специјално јавно тужилаштво покренуло је истрагу 2018. и осумњичило бившег премијера Николу Груевског и лидера албанске Демократске уније за интеграцију /ДУИ/ Алија Ахметија за злоупотребу службене дужности.

И попис који је почео 5. септембра заправо је требало да буде обављен у априлу, али је одгођен због епидемије вируса корона, а усвајање закона о попису почетком године, такође, није прошло без трзавица.

Попис у Сјеверној Македонији више је политичко питање него статистичка операција јер од његових резултата зависи примјена Охридског споразума из 2001, а према уставним одредбама усвојених пошто је споразум потписан степен права на које нека заједница може рачунати зависи од њеног броја.

Премијер Зоран Заев напоменуо је већ да се закони проистекли из Охридског споразума не могу мијењати ретроактивно и да је попис само статистичка операција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.