Много буке око наступа хрватског мандатара

Шеф карловачког ХДЗ-а Дамир Мандић је свима који су исмијали мандатара предложио да се иселе из земље.

"Сви који се исмијавате са хрватским језиком Орешковића, предлажем да иселите из Хрватске и успијете у својој струци са својим енглеским. Сретно!", написао је Мандић на свом профилу на Фејсбуку револтиран критикама јучерашњег Орешковићевог говора, пише карловачки Капортал.

Неки мисле као Мандић, но неки сматрају да је ријеч о непромишљеној изјави, поготово кад се узме у обзир да је један од главних циљева такозване Домољубне коалиције заустављање исељавање становништва.

"Скандалозна изјава директора једне образовне установе. С друге стране једноставно глупа изјава релативно високо позиционираног члана странке која је у предизборној кампањи као главни циљ наглашавала заустављање исељавања из државе", написао му је на зиду на Фејсбуку један коментатор.

Осим што је високи страначки функционер, Мандић је и директор карловачке гимназије.

"Шта ће мислити ученик школе који је током данашњег дана лајковао (или једноставно сматра смешним) нешто везано за наведену тему и онда прочитао коментар директора школе коју похађа?", написао је неко Мандићу.

Иначе, избор Орешковића за мандатара изазвао је разна реаговања у хрватској јавности, а двојица социолога изразила су крајњу скепсу према особи о којој су се сагласили шефови Моста и ХДЗ-а, Божа Петров и Томислав Карамарко.

"Избор мандатара један је од најочитијих показатеља слабости Домољубне коалиције и Моста. Мандатар којега су предложили нема никаквог легитимитета за обављање дужности на коју је предложен, јер није изабран на парламентарним изборима, а имаће голему моћ", рекао је професор Факултета политичих наука Дражен Лалић.

Лично, каже Лалић, још никада нисам чуо за тог човјека, нити је за њега чуо ико с ким сам у посљедњих неколико сати разговарао.

Божо Петров и његови сарадници из Моста показали су се као кукавице који нису кадри преузети одговорност, сматра Лалић и додаје:

"Кад је већ шест недјеља растезао преговоре, одлучивао ко ће бити на челу нове владе и које ће она реформе спроводити, онда је требао или предложити мандатара или прихватити понуду да то буде он сам. Који год били његови стварни разлози за ово што је учинио, ријеч је о кукавичлуку, неодговорности и небризи према очекивањима бирача".

Лалић сматра да би проблем био мањи да је барем ријеч о стручњаку којега хрватска јавност познаје.

Душко Секулић, професор социологије на загребачком Правном факултету ,сматра да је избор Орешковића легалан, али не баш уобичајен.

Он се, каже, бави проучавањем политичких елита и изненађен је предлогом за мандатара.

"То није ништа нелегално, али је у суставу парламентарне демокрације крајње неуобичајено на чело владе доводити стручњака којег нико у држави не познаје и који је, уз то, већи део живота и каријере провео изван Хрватске. Имали смо изборну кампању у којој су странке и коалиције обећавале да ће државу водити у неком смјеру, а сад се из шешира извлачи непозната особа за премијера", рекао је Секулић.

За њега је незамисливо, каже, да би човјек који је на неки начин извучен из шешира могао имати политички ауторитет потребан за вођење владе.

"Људи који су на челу влада нису само менаџери. Премијери су прије свега политичари, особе с изборним легитимитетом, који уз политичко могу имати и менаџерско искуство. У надлежности премијера нису само економска питања, он води и политику, бави се, на примјер, питањима територијалног устројства државе те спољном и унутрашњом политиком", навео је професор.

Менаџер, казао је, може евентуално водити неко министарство.

"Ово не изгледа као озбиљан потез, него оставља утисак да се за премијера поставља особа која ће бити тек фасада, а неко други ће из позадине повлачити конце", закључио је Секулић за загребачки "Јутарњи лист".

Аналитичари: Мандатар се очито може бирати и јавним конкурсом

Избор Тихомира Орешковића, нестраначког и стручног човјека, за премијера, по мишљењу дијела аналитичара може бити добар смјер, при чему ће ефикасност владе зависити од њених чланова, о којима се засад ништа не зна, и од успостављених односа, док други аналитичари кажу да је ријеч о успешном бизнисмену, али упозоравају да Хрватској више не требају избори, јер се мандатар очито може бирати и на јавном конкурсу.

Угледни хрватски анатличар Давор Ђенеро од премијера очекује да успостави чврсто буџетско ограничење и надзор над јавним дугом и дефицитом, креира стабилно пословно окружење и подигне кредитни рејтинг.

То су четири најважнија очекивања, а у којој мјери ће мандатар моћи бити ефикасан у остваривању тих важних циљева видјеће се кад буде објављен састав владе, односно кад се види до које мере ће кључни ресори, као што су министарства финансија и спољних послова бити успостављени с експертима.

Ђенеро сматра да Орешковић има легитимитет, јер иза њега стоји 78 заступника или више.

„У политици имате онолико легитимитета колико имате руку", казао је Ђенеро, додавши да предсједника владе бира посредно у парламенту и да он није индивидуални носилац извршне власти. Од њега стога не очекује да сумира све политике већ да дефинише приоритетне политике.

По мишљењу тог политичког аналитичара, такође је добро ријешење што ће потпредсједници владе бити из Моста и Домољубне коалиције, чиме ће се избјећи ситуација да из Сабора једна страна блокира другу.

Здравко Петак с Факултета политичких наука за предложеног мандатара каже да је то успјешан бизнисмен са свим предиспозицијама за управљање великим системима, али и човјек који није био у политичкој арени нити је изнио своје позиције грађанима који су на изборима гласали за политичке позиције.

Петак сматра да премијер мора доносити одлуке које у већини немају везе с вођењем фирме па због тога види праву дилему у питању - чему парламентарни избори. Сматра да би било погодније да је расписан јавни конкур за то мјесто.

Упозорава такође да још ништа не зна о приоритетима новог мандатара, односно како ће гледати, на примјер, на социјалне прилике или територијално устројство.

"Кључна ствар је да премијер није техничка фигура. Премијер, кад се гледају овлашћења око кључних политика које не ријешава тржиште, има невјероватна овлашћења, а ако искључимо дио овлашћења предсједнице Републике, премијер има све кључне овласти од привредних до спољнополитичких питања. Он мора рећи шта направити с порезима, шта направити са жицом на граници са Словенијом, као и с низом политичких ситуација, а не само да ријешава питања на берзи", казао је Петак.

За новог мандатара Петак каже да је неоспорно менаџер свјетског калибра. Но, истовремено иронично поручује: „Укините странке, онда ће предсједница именовати најбоље менаџере, не требају вам избори", рекао је и додао да сматра, међутим, кључним да су странке те које заговарају политике и с њом излазе на изборе.

Жарко Пуховски сматра да је највећи проблем што мандатар нема појма гдје се нашао, како се овдје говори и како се живи, због чега не може бити у стању водити било какву политику осим оне која се заснива на техничким постулатима, дакле могао би бити бити министар финансија.

Пуховски каже да је Карамарко у једном од ретких срећних тренутака питао гдје постоји школа за премијера, али га је тај свијетли тренутак брзо прошао, вративши се у бесмислену причу о стручњацима.

Пуховски, међутим, сматра да економиста може бити само у систаву у којем се права политика води на другом мјесту.

У комунистичком моделу то ради политбиро партије, код Туђмана је то радило веће одбране и националне сигурности, а сада ће се вјероватно успоставити нови политбирто - 'Карапетров' који ће вјероватно столовати у новом главном граду Хрватске Шибенику, који се налази на пола пута између Загреба и Метковића", рекао је Пуховски.

"Добије ли влада већину у парламенту она, по мишљењу Пуховског, може потрајати највише годину дана, јер у прољеће 2017. долази цунами камата на кредите због којих ће бити потребно усвојити изузетно штедљив буџет, а мислим да то ниједна влада неће хтјети без поновљених избора", каже Пуховски.

Лука Бркић, професор на Факултету политичких наука, каже да би начелно долазак некога из бизниса на чело владе требало да буде добар за економију, но у политици се ради о моћи и премијер мора имати политички ауторитет за спровођење реформи.

"Начелно би долазак некога из бизниса на чело владе требао бити добар за привреду, но премијер једне земље је пуно више од стручњака за ту област. Такав премијер нема никакав политички ауторитет за спровођење реформи", каже Бркић.

У јавности се расправа води о знању и незнању, а у политици се прије свега ради о моћи, закључио је Бркић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.