Милочер вратити Крађорђевићима - Будва "на ногама"
ПОДГОРИЦА - Предсједник Општине Будва Марко Царевић актуелизовао је питање враћања имовине у Црној Гори српској краљевској породици Карађорђевић, коју је, како каже, Црна Гора бесправно одузела.
Потврђујући тај свој став у изјави за Радио слободна Европа (РСЕ), Царевић је рекао да "очекује да ће нова власт радити у интересу државе и грађана, те да ће направити правни систем у којем ће право функционисати како треба".
"Ту само треба добра воља и логика. Ја не одлучујем, али ако се будем питао, јавно износим свој став јер сам и дошао да мијењам на боље", додао је Царевић из Демократског фронта (ДФ), најјаче партије у парламентарној већини која је освојила власт на изборима прошлог августа, заједно са Демократама и Грађанским покретом УРА.
Карађорћевићи су 2005. поднијели захтев за враћање некретнина које су им одузете 1947. одлуком Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије.
Захтијевом за реституцију породица Карађорђевић тражи вилу "Милочер", велики дио Милочерског парка, парцеле у Пржном и на Светом Стефану, те кућу на Цетињу и објекат у Ријеци Црнојевића.
Престолонаслиједник Александар Карађорђевић каже да реституција имовине српске краљевске породице у Црној Гори није питање правне основе већ политичке воље.
"Овде није тема имовина краљевске породице, већ питање приватног власништва", наводи он у писаној изјави за РСЕ.
На питање да ли очекује да промјена власти у Црној Гори утиче на процес реституције, српски престолонаслиједник није конкретно одговорио.
"Ситуација је иста као што је била и претходних година – увек је било у рукама владе да учини праву ствар", навео је Карађорђевић.
Црногорска влада и Министарство финансија, у чијем су ресору имовинска питања, нису одговорили на упит РСЕ о томе какав је њихов став поводом захтјева Карађорђевића за повраћај имовине.
Царевићев став да држава треба да врати имовину Карађорћевићима наишао је на негативне реакције његових коалиционих партнера - Демократа.
Предсједник Скупштине општине Будва Крсто Радовић (демократа) се оградио од могућности повраћаја имовине, додајући: "Осим уколико у међувремену (Царевић) није постао правни заступник породице Карађорђевић, па је ојачао правни тим који их заступа предвођен Аном Коларевић, сестром предсједника државе Мила Ђукановића".
Из канцеларије Ане Ђукановић су рекли за РСЕ да су они раније заступали српску краљевску породицу, али да је та сарадња завршена прије неколико година.
Огласио се и предсједник црногорског парламента, лидер Демократа Алекса Бечић, који каже да је "увијек поборник братских односа", али да између Петровића и Карађорђевића "увијек и на сваком мјесту бира Петровиће".
РСЕ у том контексту подсјећа да је црногорска династија Петровић протјерана из земље послије Првог свјетског рата, и да је Црна Гора одлуком тадашње Подгоричке скупштине присаједињена Краљевини Србији, након чега је као дио Србије ушла у новоформирану Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Парламент Црне Горе је у новембру 2018. усвојио Резолуцију којом је Подгоричку скупштину, састављену послије Првог свјетског рата, прогасио "нелегалном и нелегитимном", тврдећи да је она "била инструмент којим је извршен преврат у Црној Гори и укинут њен дотадашњи суверенитет...".
Из владајућег покрета УРА, поводом Царевићеве изјаве, пак, позивају на опрез. Посланица УРА из Будве Божена Јелушић каже да је реституција као процес неупитна.
"Што се конкретно имања Карађорђевића тиче, управо због тога што је у питању стицање са позиције моћи, што ту постоји још много других елемената које треба узети у обзир, мислим да је оваква једна брзина, или једна врста сензационализма са којим се овом проблему приступа, индикативна. Чини ми се да треба бити опрезан", оцијенила је она за РСЕ.
Из опозиције, с друге стране, тврде да нова власт жели да врати државну имовину онима чији су преци, како кажу, "окупирали Црну Гору".
Враћање имовине бившим власницима у Црној Гори је прописано Законом о реституцији из 2004. године, а спроводи га Комисија за повраћај и обештећење која је дио Министарства финансија.
Комисија је два пута одбила захтијев краљевске породице, 2007. и 2012. године, након чега су Карађорђевићи уложили жалбу.
Поједини овдашњи мјештани наводе да су 2017. године први пут сазнали да се у захтијеву Карађорђевића помиње и њихова имовина, иако, кажу, генерацијама посједују уредна документа о власништву.
Поводом актуелног случаја, невладино удружење "За љепши Свети Стефан" поручило је предсједнику Општине Будва да се "остави Паштровића", те да престане да уређује њихово двориште.
Осим у Црној Гори, потомци Карађорђевића тврде да полажу право на имовину у Сјеверној Македонији (Демир Капија) и Словенији (на Бледу, Бохињу и Брду код Крања).
Покушај да Карађорђевићи врате посјед на Брду код Крања није успио, јер Словенија има закон по угледу на Француску и сличне земље, којим се имовина враћа уколико је у питању породично наслијеђе, али не и у случајевима краљевских посједа, наводи РСЕ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
