Милановић одбио да пошаље хрватске војнике у мисију за Украјину

Своју одлуку образложио је у саопштењу које преносимо у цјелости:

"Влада Републике Хрватске је, путем потпредсједника Владе и министра обране, затражила од Предсједника Републике Хрватске и врховног заповједника Оружаних снага Републике Хрватске претходну сугласност на приједлоге одлука о судјеловању припадника ОСРХ у мисијама, операцијама и активностима НАТО-а, Еуропске уније и Уједињених народа.

Према хрватском Уставу, све предложене одлуке доноси Хрватски сабор и то већином гласова свих заступника ако Предсједник Републике за одлуке даде претходну сугласност. Ако Предсједник Републике ускрати сугласност, Хрватски сабор може такве одлуке донијети само двотрећинском већином свих заступника.

Претходна сугласност Предсједника Републике затражена је за укупно 13 одлука. Предсједник Републике дао је претходну сугласност за 12 одлука.  Дио одлука односи се на наставак судјеловања припадника ОСРХ у НАТО операцијама КФОР и СЕА ГУАРДИАН, у НАТО мисији у Ираку те наставак судјеловања у активностима сталне НАТО скупине протуминских снага.

Исто тако, Предсједник Републике дао је сугласности за наставак судјеловања у три операције Еуропске уније, три операције УН-а, једној операцији коалицијских снага под вођењем САД-а, те сугласности за прелазак границе Републике Хрватске у оквиру могућег ангажирања и брзог распоређивања декларираних снага НАТО-а те војних капацитета за брзо распоређивање Еуропске уније. Предсједник Републике такођер је сугласан с наставком, односно с проширеним судјеловањем припадника ОСРХ у склопу активности ојачане предње присутности копнених снага НАТО-а које се распоређују у четири граничне земље Савеза: Литви, Пољској, Мађарској и Бугарској.

Својим судјеловањем Република Хрватска снажно доприноси јачању савезничког постава одвраћања и колективне обране НАТО подручја. Преданост Републике Хрватске нашим савезницима у НАТО-у огледа се и у чињеници да је Предсједник Републике дао сугласност за повећање судјеловања припадника ОСРХ у граничним земљама Савеза за готово 80 посто, са 300 на 520 припадника.

Хрватска је чланица НАТО те има обвезу и дужност пружања помоћи савезницама као што очекује да ће и савезници, ако затреба, пружити помоћ Хрватској. Стога је судјеловање припадника ОСРХ у наведеним мисијама доказ да је Хрватска поуздана чланица НАТО-а.

Предсједник Републике није дао претходну сугласност једино на одлуку о судјеловању припадника ОСРХ у НАТО активности за сигурносном и обучном потпором Украјини (НСАТУ). Влада жели послати припаднике ОСРХ у мисију потпоре Украјини, али проведба такве одлуке у надлежности је Предсједника Републике као Врховног заповједника ОСРХ и он је у оквиру своје уставне надлежности одлучио да неће дати претходну сугласност на одлуку о судјеловању припадника ОСРХ у таквој мисији која може потенцијално штетно дјеловати на националне интересе Републике Хрватске. Према Уставу, Влада може затражити од Хрватског сабора гласање о предложеној одлуци и ако Владин приједлог одлуке добије подршку двије трећине саборских заступника, одлука ће ступити на снагу и Предсједник Републике ће је поштовати.

Владин приједлог одлуке о судјеловању припадника ОСРХ у мисији НСАТУ темељи се на одлуци НАТО-а која је донесена на састанку на врху НАТО-а, одржаном 10. и 11. српња 2024. у Wасхингтону, на којему је судјеловао и Предсједник Републике. Предсједник Републике није се противио доношењу такве одлуке на разини НАТО-а будући да, након доношења одлуке,  државе чланице саме одлучују хоће ли и на који начин судјеловати у тој активности.

"Штитим Хрватску од увлачења у рат"
Важно је знати како Предсједник Републике ни на који начин није био конзултиран око ставова које је Република Хрватска заступала у припреми наведене одлуке.  Кршећи, опет, своју уставну обвезу - која Влади налаже сурадњу с Предсједником Републике на подручју вањске политике и обране - Влада је не само преузела обвезу у име Републике Хрватске већ је и припремила наведену одлуку о слању припадника Оружаних снага без конзултација с Предсједником Републике. Предсједник Републике врло је јасно комуницирао свој став како се противи судјеловању припадника ОСРХ у таквим мисијама.

Руска агресија на Украјину је недопустива и представља кршење међународног права које сви морамо осудити. Предсједник Републике је у више наврата поновио и стоји код става како је Украјина жртва агресије те да јој и Хрватска треба пружити сву могућу хуманитарну помоћ. На жалост, унаточ огромној војној помоћи коју прима Украјина, крај рата се не назире већ пријети опасност да се рат прошири и изван граница Украјине.

Задаћа је Предсједника Републике - а по његовом мишљењу и задаћа свих хрватских државних институција – заштитити Хрватску од рата и подузети све мјере како би Хрватска остала изван ратних сукоба. Управо због тога Предсједник Републике није дао претходну сугласност на одлуку о судјеловању припадника ОСРХ у мисији сигурносне и обучне потпоре Украјини, водећи се прије свега хрватским интересима и штитећи Хрватску од могућег увлачења у ратни сукоб.

"Хрватска на рат у Украјини ни на који начин не може битно утјецати"
Републике Хрватска као пуноправна чланица има обвезу и дужност према својим савезницима у НАТО-у и Предсједник Републике ни на који начин не доводи то у питање. Дајући претходну сугласност за раније споменутих 12 од 13 одлука које му је доставила Влада, Предсједник Републике дијелом је то и доказао. Рат у Украјини који је посљедица руске агресије, међутим, не представља напад на неку од чланица НАТО-а,  те стога ни не може бити активиран чланак 5. Сјеверноатлантског уговора па не постоји ни међународно-правна обвеза судјеловања Републике Хрватске у активностима које би је повезале с тим ратом. Хрватска помаже и помагат ће и даље Украјини, али та помоћ не може бити било какав облик судјеловања припадника Хрватске војске.

Свако друго судјеловање, поглавито оно које би подразумијевало судјеловање хрватских војника представља излазак из оквира националног интереса Републике Хрватске и потенцијално угрожава њене грађане. Многи велики ратови, започели су и непромишљеним логистичким или савјетничким мисијама које су се касније претварале у војне интервенције, а потом и у велике ратне сукобе. Хрватска на рат у Украјини ни на који начин не може битно утјецати, нити га може зауставити. Али, промишљеном и одговорном политиком државних власти може спријечити ширење рата према хрватским границама и осигурати мир и сигурност свим хрватским грађанима."  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.