Мигранти зашивају уста из протеста

Тиме мигранти желе да поруче да не одустају од својих намјера да отпутују у неку од земаља ЕУ.

Један Иранац, који је прогласио штрајк глађу, скинуо се до струка и зашио себи усне, те сјео испред кордона македонске интервентне полиције. На питање гдје жели ићи, 34-годишњи Хамид је рекао: "У било коју слободну земљу у свијету. Не могу се вратити натраг. Објесиће ме."

Најприје Словенија, потом Македонија, а онда и Србија и Хрватска прошле седмице су одлучиле да не пропуштају "економске мигранте", дајући предност онима са ратом захваћених подручја.

Више избјегличких породица, претежно са дјецом и женама, вратило се у Атину, али пристижу нове.

Како су објавили македонски медији, током недјеље је у Македонију ушло укупно 5.797 миграната, што је рекорд током протеклих мјесеци. Од 19. јуна до понедјељка је издато 276.306 потврда, од чега 57.822 за дјецу у пратњи родитеља, као и још 14.758 за дјецу која путују без родитељске пратње.

У Одјељењу за азил поднесено је пет нових захтјева држављана Авганистана, тако да од 19. јуна има укупно 75 захтјева.

Македонске власти претходно су упозориле на опасност од могућих инцидената на граници с Грчком, гдје је око 1.000 "економских избјеглица" блокирано.

Предсједник Ђорђе Иванов изјавио је да постоји ризик од инцидената на контролном пункту код Ђевђелије.

- Постоји велика опасност од избијања сукоба између самих избјеглица, али и између избјеглица и снага безбједности и локалног становништва - рекао је Иванов.

Више од 1.000 избјеглица које су означене као "економске" налази се четири дана на македонско-грчкој граници. Већина њих долази из Ирана, Бангладеша и Пакистана.

Иванов је рекао да те избјеглице онемогућавају приступ граници за 3.000 "ратних" избјеглица из Сирије, Ирака и Авганистана.

У знак очаја у којем се налазе, многи од миграната су у недјељу ступили у штрајк глађу. На граници је распоређен и већи број грчких полицајаца, али је протест остао миран.

Замјеник грчког министра унутрашњих послова Јанис Музалас обећао је да ће до Атине бесплатно бити пребачени они којима није дозвољено да уђу у Македонију.

Организације за заштиту људских права изражавају забринутост због таквог приступа и упозоравају да се азил не одобрава на основу националности.

- Прогласити целу нацију економским мигрантима није начело признато међународним правом. Рескирамо кршење људских права и закона о азилу - изјавио је Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила са сједиштем у Београду.

Од почетка избјегличке кризе у Хрватску је ушло 432.562 избјеглица, саопштило је јуче Министарство унутрашњих послова. (Агенције)

Словенци страхују од избјеглица

Словенци више страхују за своју безбједност од избјегличког таласа него због терористичких напада у Европи, те отуда и подршка постављању заштитне ограде на граници с Хрватском. Најновије испитивање јавног мњења показало је, наиме, да се с одлуком Владе о постављању ограде ради одвраћања избјегличког таласа слаже 79 одсто испитних грађана, док је 21 одсто против. Анкета спроведена прошле седмице, неколико дана након терористичког напада у Паризу, показала је да 58 одсто испитаника сматра да се степен безбједности у Словенији због тога није смањио, док 37 одсто сматра супротно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.