Мејер: Хладни рат је стигао на Балкан

Како наводи, Балкан је вијековима био 'буре барута' Европе, иако се фитиљ налазио другде - као што је рекао Ото фон Бизмарк, тридесет година прије него што је започео Велики рат, 'Нека будала на Балкану ће све запалити'...

"Хладни рат требало је да се заврши када се 1991. урушио Совјетски Савез. Али он се никада није завршио, и веома је жив на Балкану. Након пада СССР-а, Запад, а посебно САД, имао је савршену прилику да помогне креирање нове безбједносне политике и структура. Имали смо шансу да уклонимо све старе институције Хладног рата и да помогнемо да се Европа, Русија и САД покрену ка безбједносном апарату погодном за 21. век", пише у ауторском тексту за Недељник Стивен Мејер, бивши замјеник шефа ЦИА за Балкан

Мејер пише да је, умјесто наведеног, дошло до тога "да смо погледали унатраг и извукли лекције с краја Првог свјетског рата".

"На крају Првог рата, Запад, а посебно Француска и Британија, окрутно су казниле и понизиле поражену Њемачку. Нијемци су постали огорчени, љутити, и жељели су освету. Посљедица је био узлет Хитлера и Други свјетски рат - свега двадесет кратких година по окончању Првог.

Слично томе, Запад је по паду Совјетског савеза понизио Русију и отписао је као велику међународну силу. Говорили смо Русима да морају да прихвате западњачке политичке и економске моделе. Слали смо 'експерте' у Русију да их 'науче' како да 'конструишу истинску' слободну демократску земљу. Али смо и задржали НАТО и довели га на границе Русије, док смо инсистирали да Варшавски пакт мора да се сруши. Док год је Борис Јелцин био предсједник, Русија је играла по том ритму и покушавала да прихвати политику и институције Запада", пише Мејер за "Недељник".

Аутор пише да да је Русија пролазила кроз дубоку политичку, економску и психолошку кризу, а да је нетрпељивост и бијес према Западу почео је да расте у тој земљи.

"Путин је имао другачије погледе од Јелцина и одбацио је западњачке норме и њихову доминацију. Посљедица је била нови смисао Русије - не у марксизму и лењинизму, већ у дубоко конзервативним и православним вриједностима. Русија је под Путином постала љута и агресивна, а Хладни рат, за који се Запад постарао да ће трајати, пригрљен је и у Москви.

То није ништа ново за Балкан. Вековима је он био игралиште за одмјеравање снага великих сила. Али то има мање везе са Балканом као Балканом, а више са локацијом региона. Вековима је то било полигон за окршај великих европских сила. Интереси великих царевина су се стицајем околности ломили баш на Балкану. То је мјесто сукоба Отоманског царства, Аустријског и Руског царства. Зато су друге империје - прије свега Британци и Французи - такође на оку држали Балкан и мешали се чак и ако нису били физички присутни у региону. Послиједично, Балкан је вијековима био 'буре барута' Европе, иако се фитиљ налазио другде. Као што је рекао Ото фон Бизмарк, тридесет година прије него што је започео Велики рат, 'нека будала на Балкану ће све запалити'..."

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.