"Медачки џеп" најдокументованији ратни злочин над Србима деведесетих година
ЗАГРЕБ - Центар за суочавање са прошлошћу "Документа" и Центар за мир, ненасиље и људска права Осијек протестовали су данас јер су представници хрватске Владе, на обиљежавању акције "Медачки џеп", пропустили да изразе жаљење због спаљених села и жртава - злостављаних и масакрираних цивила и ратних заробљеника, претежно Срба.
"Памтимо жртве", нагласили су у саопштењу и поводом 30 година од акције "Медачки џеп" објавили студију случаја "Јавни дијалог о судбини убијених и несталих: Ми памтимо – а ви?", аутора новинара и публицисте Тихомира Поноша.
У студији је, између осталог, наведено да је, иако са закашњењем и непотпуно, злочин у Медачком џепу у септембру 1993, судски најобрађенији, а вјероватно и најдокументованији ратни злочин почињен над Србима у Хрватској деведесетих година прошлог вијека.
У саопштењу су подсјетили да је на данашњи дан прије 30 година у зору почела акција хрватске Војске и полиције "Медачки џеп", објављено је на интернет страници овог центра.
"Од почетка операције до окончања и повлачења с освојених положаја 17. септембра 1993, убијани су, злостављани и масакрирани цивили и ратни заробљеници, претежно српске националности. Припадници хрватских јединица злочине су почели да чине већ првог дана акције. Већина жртава убијена је за вријеме акције, а села Почитељ, Читлук и Дивосело потпуно су спаљена и опљачкана приликом повлачења јединица", навели су из "Документе".
Они су навели да је канадски батаљон у опсежном извјештају написао да је у тренутку уласка њихових припадника Читлук био сравњен са земљом, а између Личког Читлука и Струнића свака кућа била спаљена или сравњена са земљом.
Хрватска војска је од изненадног напада на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ 9. септембра до повлачења 17. септембра 1993. године систематски пљачкала, палила, рушила куће, тровала бунаре, убијала и масакрирала заробљене и рањене људе, побила домаће животиње.
Према подацима "Веритаса", убијено је 88 Срба, од којих 46 војника, шест милиционера и 36 цивила, међу којима 17 жена. Сва три села сравњена су са земљом по систему "спржене земље".
Међу цивилима је 26 људи било старије од 60 година, а иза хрватске војске није преостало живих српских рањеника. Као нестало се води још 11 људи, од којих су четири жене.
Трагедија "Медачког џепа" одвијала се пред очима Унпрофора који овај пут није био само пасивни посматрач, већ је узео и активно учешће у покушају да преузме контролу над овим подручјем и спријечи убијање што им је и успјело након тродневних борби са хрватском војском и полицијом.
За злочине у акцији "Медачких џеп" осуђен је хрватски генерал Мирко Норац и то на шест година затвора.
Првооптужени Рахим Адеми је ослобођен свих оптужби. Хрватско правосуђе оптужило је још тројицу припадника Хрватске војске на три и на пет година затвора.
Породице убијених очекивале су да ће и Тужилаштво за ратне злочине Србије покренути поступке за злочине почињене у септембру 1993, али се то до сада није десило.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
