Мање становника у 13 општина Црне Горе у односу на 2011.

То се може закључити на основу извјештаја Монстата о броју пописаних становника до 26. децембра, два дана пре закључења овогодишњег пописа, у који су подгоричке Вијести имале увид.

До јуче је у Црној Гори укупно пописан 618.351 становник, што је 99,7 одсто у односу на попис 2011. према којем је тада у Црној Гори живјело 620.029 становника.

Извјештај Монстата који је јуче достављен члановима скупштинског одбора за праћење пописа, показује да је, од укупно 25 црногорских општина, у 13 општина пописано мање становника.

То би, према писању Вијести, могло да значи да мање становника има у Андријевици, Беранама, Бијелом Пољу, Колашину, Плужинама, Шавнику, Жабљаку, Мојковцу, Никшићу, Даниловграду, на Цетињу, у Даниловграду и у Котору.

Више становника, према броју до сада пописаних, имају Бар, Будва, Херцег Нови, Тиват, Улцињ, Подгорица, Тузи, Зета, Гусиње, Петњица, Плав и Рожаје.

У већини општина остао је мали број непописаних бирача, тако да ће се ове бројке незнатно промијенити до окончања пописа, тврде извори Вијести.

Замјеница директора Монстата Снежана Ремиковић казала је јуче на сједници скупштинског Одбора за праћење пописа, да је преурањено говорити о анализама повећања или смањења броја становништва.

"Странци ће бити у стварном становништву ако задовољавају мјесто уобичајеног боравка", рекла је Реминковић одговарајући на питање посланика Демократа Николе Ровчанина који је подсјетио да је 2011. било осам одсто странаца у Црној Гори.

Ако се, кажу, анализира број пописаних становника, процентуално највише становника изгубиле су Плужине 30,5 одсто, Котор 24,7 одсто, Шавник 22,8 одсто, Андријевица и Колашин по 19,5 одсто, Мојковац 18,6 одсто, а Пљевља 18,5 одсто.

На Жабљаку је пописано 15,3 одсто мање становника, на Цетињу 14,3 одсто, у Беранама 10,9 одсто мање, Никшићу десет одсто, у Бијелом Пољу око шест одсто, а у Даниловграду 5,7 одсто мање у односу на 2011.

Значајан раст броја становника, ако се узме у обзир број пописаних, забиљежен је у Петњици, Гусињу, Плаву и Рожајама, општинама које се годинама суочавају са одливом становништва.

У Петњици је пописано 34,4 одсто више грађана у односу на ранији попис, у Гусињу 27,5 одсто, а у Плаву и Рожајама око 20 одсто.

У главном граду Подгорици, живи више од четвртине укупног становништва у Црној Гори. До 26. децембра пописано је 3,1 одсто више у односу на ранији попис.

Раст броја становника биљеже и општине Бар, Будва, Херцег Нови, Тиват, Улцињ, Тузи и Зета.

У Бару је пописано скоро 12 одсто више грађана у односу на ранији попис, Будви 22,5 одсто више, Херцег Новом око пет одсто више, у Тивту десет одсто, а у Улцињу 15,7 одсто.

У Тузима је до сада пописано 20,6 одсто више становника, а у општини Зета два одсто више у односу на 2011. годину.

За општине формиране након 2011. Монстат је за упоређење користио податке док су биле у саставу других локалних самоуправа.

Разне процјене од напада Русије на Украјину почетком прошле године говоре о различитом броју Украјинаца, Руса који се тренутно налазе у Црној Гори, као и Турака након неуспелог пуча у тој земљи 2016. године. 

Процјене се крећу од неколико десетина хиљада до преко стотину хиљада. Последњи податак УНХЦР-а говори да у Црној Гори борави око 60.000 избјеглица из Украјине. 

Монстат је недавно саопштио да у пописом обухваћено становништво спадају и црногорски држављани који бораве у земљи или иностранству, као и странци који законито бораве у Црној Гори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.