Мала бака са Баније: Сви су нас заборавили, само ви нисте VIDEO
ГЛИНА - Мајске Пољане. Банија. Трећа је ово зима, без крова над главом. Трећа је ово зима у хладним контејнерима. Трећа је ово зима како је топли дом људима овдје само сан. Недосањана бајка. Људи на Банији вјерују да су заборављени. Одбачени. На маргини. Ту у срцу Мајских Пољана живи Драгиња Бјелајац. Сви ју знају као малу бабу. Мала бака.
Динамична и живахна царица дочекује нас с осмјехом на лицу. И поред свега што је у животу прошла, вели, још има снаге. Јер живот је борба, мој ти брате.
Драго јој је што нас види, каже сви су их овдје у Мајским Пољанама заборавили. Баш сви. Још само их Бранка ( Бакшић Митић ) обиђе. И ти добри људи из организације „Људи за људе”. Каже – једини су се у овим временима тешким, показали као људи.
Присјећа се земљотреса. Каже да је љуљало - само тако. „Сједила сам у фотељи кад је задрмало. Ја све мислим ено опет у Загребу, кад оно...Поче да се руши. Зидови пуцају. Шпајз поче да се руши, лети посуђе. Страшно. Брзо сам изашла вани. Док сам у двориште дошла, већ је пола моје куће пало. Страшно. Онда се срушила штала. Ја сам брже боље код моје Стане, која држи висећу кухињу у рукама. Кућа се руши. Мајко моја. Ма не поновило се више никоме никада” збори мала бака са Баније.
Драгиња више није имала ни куда ни гдје. Други дан је каже стигла камп кућица, након ње и контејнер. Ипак није то рјешење каже мала живописна старица, са својим веселим очима, коју како већ рекосмо, сви зову – мала бака. Кућа би јој била све. Највећа животна жеља.
Ово су приче које вас покрену, каже Ирина Субашић, из Удружења Мозаик Пријатељства. „Управо зато покренули смо акцију под називом Помозимо Банији. Да се људи покрену. Да скренемо пажњу. Јер ово што овдје видјети можемо да се описати у само једној ријечи - Туга” каже Ирина,
Наиме, удружење „Мозаик пријатељства” и редакција докуметарно-путописног серијала Путокази ЕЛТА ТВ покреће акцију под називом „Помозимо Банији”. Зато смо, рекоше нам у овом удружењу још једном посјетили Банију, да испричамо још неке приче које испричали нисмо. Широм раширених руку дочекала нас је Бранка Бакшић Митић понављајући нам како сви заобилазе Банију. На двогодишњицу земљотреса, нико се у Глини појавио није.
„За ове двије године, држава је само шест кућа на Банији направила, што је жалосно. Ми смо, ту понајприје мислим на Удружење „Људи за људе”, захваљујући добрим људима, захваљујући хуманима људима, обезбиједили 47 кућа на ширем подручју Глине. Ипак, и поред свега и данас готово хиљаду људи живи у контејнерима и неусловним објектима. Ево и ми смо у контејнеру”, каже Бранка показујући своју канцеларију смјештену – у контејнеру.
Куће још чекамо, каже нам то Бранка, која док прича са нама уједно договара расвјету за Мајске Пољане, грађевински материјал, тоалет једној породици и – нећете вјеровати инструменте за школу. И тако је то овдје, каже Бранка, журећи да стигне на сва мјеста, журећи да ријеши још по неки проблем. Јер проблема је овдје много. Било их, каже и прије земљотреса, а након њега проблеми су постали стотину пута већи, захваливши пуно Бањалуци и Бањалучанима, што су покренули акцију, што желе помоћи, што нису заборавили Банију.
На крају, подсјећтимо да позивом на број 1415 помажемо народу Баније, народу који већ трећу зиму зимује без крова над главом. Стога, Будимо Људи. Будимо „Људи за Људе” и позовимо 1415., јер добро се добрим враћа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
