Македонија између крста и полумјесеца

Актуелизујући ову тему, македонски медији наводе да у Скопљу, на примјер, превладавају џамије, док на територији државе је тај однос 3:1 у корист цркава.

Према званичним подацима Исламске вјерске заједнице, канонски непризнате Македонске православне цркве, односно Охридске архиепископије СПЦ, на територији Скопља се налази укупно 133 џамија и 112 цркава.

Експерти, како се наводи, процјењују да се изградњом вјерских објеката обиљежава територија, док вјерске заједнице непрестано захтјевају изградњу нових јер тврде да постојећи број не задовољава потребе становништва.

Вјерује се, пишу медији, да на читавој територији Републике тренутно функционишу 1952 цркве и 580 џамија, док је око педесет цркава и десетак џамија у изградњи или се рестаурира. Рачуница каже да практично на сваког 831 становника долази по једна црква или џамија.

Само у последњој деценији у Македонији је изграђено око 350 џамија и минарета и отприлике исто толико нових цркава, капела, манастира, параклиса, крстова.

Медији оцјењују да религија у Македонији игра све већу улогу у јавном и политичком животу. Она није више само лично питање појединца, већ сада ствара потенцијале за утицај на друштво и политику и постаје важан фактор у политичком и јавном животу земље.

Оно што, како кажу, забрињава је све већи утицај религије на јавни живот на који религија не би требало да има било какав утицај.

Православна црква у Македонији - Охридска Архиепископија оптужује Исламску вјерску заједницу да узурпира традицоналне етничке просторе хришћанских вјерника и да су због тога присиљени да  масовним подизањем крстова, параклиса, цркава и капела бране своје етничке просторе од "агресивног дјеловања муслимана"

У Исламској вјерској заједници Македониј, пак, категорично тврде да 580 џамија не може да задовољи потребе исламских вјерника.

"Исламски вјерници припадају по правилу другој етничкој заједници и представљају око 40 одсто становника. Вјерници су присиљени да током молитви петком клањају у двориштима џамија и на улици јер у џамијама нема мјеста. У Прилепу преко 10 хиљада исламских вјерника нема гдје да се моли јер се не дозвољава рестаурација спаљене џамије у Чаршији", рекао је Африм Таири, генерални секретар Исламске вјерске заједнице. Он оцјењује да се у јавности ствара погрешан утисак да је изграђено превише џамија и да се при томе занемарују стварне потребе вјерника.

Изградња великог броја вјерских објеката ствара хаотичну слику. Свака општина у Македонији се труди да на што бољем мјесту изгради неки вјерски објекат за шта дају и велике финансијске олакшице и ослобађање од плаћања пореза за онога ко ће да финансира изградњу цркве.

Тако је почела "трка" међу бизнисменима, јавним личностима и политичарима ко ће изградити више цркава на најбољим локацијама кварећи на тај начин околину.

Типичан примјер за то кварење околине вјерским објектима је почетак изградње цркве у скопској тврђави што је довело до немира и сукоба између Македонаца и Албанаца а тврђава је и данас затворена за посјетиоце.

Због свега тога Африм Таири поставља питање да ли се ради о "ружењу околине" на мјестима на којима је непожељно присуство муслимана.

Током тих последњих десет година је изграђено и 350 нових џамија од којих је 88 изграђено у Скопљу, Тетову, Гостивару и селима у подножју Шаре, а велики број их је изграђен у потпуно ненасељеним дијеловима Старе планине и на источном дијелу планине "Водно".

Професор Цане Мојаноски, биши предсједник Комисије за односе са етничким заједницама и вјерским групама каже да Македонија има много цркава и џамија у односу на стварни број вјерника који присуствују литургијама и клањању а да вјерски објекти представљају неку врсту линије етничке подјеле.

"Оне представљају неку врсту обиљежавања етнички дефинисане територије од  политичких партија. За политичке партије ти објекти нису вјерски храмови већ оруђе за реализовање и приказивање политичке снаге а свака вјерска хомогенизација би изазвала штету Македонији", каже Мојаноски.

У Македонској православној цркви - Охридској Архиепископији оцјењују да изградња цркава има за циљ заустављање "освајачких тежњи муслимана" који су почели да насељавају у традиционално православне земље.

Типичан примјер за то је, како се наводи, изградња "Македонског крста" који је почео да се гради послије најаве да ће турске компаије изградити зграду од 100 спратова у насељу Аеродром.

Тодор Петров, предсједник Свјетског македноског конгреса је обраћајући се присутнима на једној вјерској прослави рекао да су "Македонци хришћани и знају који су њихови етнички простори и треба да их обиљеже симболима у које вјерују. Крст је македонска легитимација и имају право да њиме обиљежавају своје етничке просторе".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.