Македонија: Главни добитак на лутрији - државни посло
Скопље - Партијско запошљавање у Македонији пријети да достигне српске димензије. Државни посао добија се чак и на лутрији.
Шести октобар прошле године, ближи се подне. Хиљаде Македонаца опчињено зури у своје телевизоре гдје ће управо бити обзнањени побједници лутрије. То није обична лутрија. У студију телевизије је више министара. Побједника не чекају милиони евра, већ нешто много обичније, а толико прижељкивано – радно мјесто у јавној служби.
Посао на државним јаслама бољи је од сваког џекпота, то је испуњење сна о сигурном радном мјесту у земљи у којој других послова има све мање.
Према економским показатељима, Македонија је једна од свега неколико земаља Европе у којима се горе живи него у Србији. Незапосленост износи 28 одсто док „срећници" који раде приходују у просјеку 350 евра мјесечно. Државни дуг продубљује се из године у годину.
У општој беспарици и перманентној кризи радно мјесто на државном буџету посматра се као појас за спасавање. И зато је нација гледала телевизијски шоу у којем ће, од 30.000 пријављених, 1.600 људи смјеста добити радно мјесто.
Број буџетских корисника експлодирао је посебно од 2006. године када је конзервативна партија ВМРО-ДПМНЕ преузела власт у коалицији са албанском странком БДИ. Према проценама њемачке фондације Бертелсман, број запослених у јавном сектору је у посљедњих шест година са 90.000 порастао на читавих 150.000 људи. И то у земљи која има једва два милиона становника.
„Влада је повећала број службеника како би створила велику базу политички лојалних грађана", пише у студији фондације. Европска комисија, у најсвјежијем извјештају о Македонији, захтијева „борбу против политизације јавне службе".
Осим запослених, од државног буџета зависи и 270.000 пензионера и још 100.000 социјалних случајева. „Тако буџет постаје социјална алатка државе", каже Зоран Ивановски са Универзитета у Тетову. Он објашњава да 15 одсто буџета иде само на плате, док у појединим институцијама на исплату зарада одлази чак 90 одсто средстава. Радним мјестима се обезбјеђују гласови и социјални мир.
Запослени грађанин не иде на улице по „тузланском рецепту", а када остане сам иза паравана на бирачком мјесту обично гласа за статус кво – за оне који су га и запослили.
Иронија постаје потпуна када се зна да већина запослених у јавном сектору уопште не иде на посао. Тамо ионако толики број људи нема шта да ради, а ни гдје да сједи. Македонски медији преносе да огроман број службеника остаје код куће и за то прима плату.
Биљана Јовановска, бивша директорка Агенције за рад, такође мисли да је запошљавање део непрестане кампање владајуће странке. „Политика запошљавања увијек добија на интензитету када се избори ближе. Циљ је да се повећа број потенцијалних гласача", каже Јовановска.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
