Линта: Београд да упути најоштрији протест Загребу због излива мржње према Срибма

Срна
Линта: Београд да упути најоштрији протест Загребу због излива мржње према Срибма

БЕОГРАД - Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта затражио је да министар спољних послова Србије Ивица Дачић упути најоштрији протест хрватском шефу дипломатије Гордану Грлићу Радману поводом новог излива мржње према Србима због захтјева уклањања ћириличких натписа на српским надгробним споменицима код Задра.

"Колико је познато, први пут један званични орган у Хрватској тражи уклањање ћирилице са надгробних споменика, што је супротно Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода, Оквирној конвенцији за заштиту националних мањина и Уставу Хрватске", навео је Линта у саопштењу.

Линта је подсјетио да је директор Кумуналног предузећа у далматинској општини Врси код Задра Зденко Којић затражио од старије Српкиње у селу Пољица да у року 15 дана уклони ћирилицу са надгробне табле, јер Срба у наведеној општини, нема више од трећине од укупног броја становника, како је формално-правно наведено у Уставном закону о правима националних мањина.

Допис је упућен Српкињи у Пољици 12. септембра, која је, навео је Линта, послије смрти супруга подигла споменик на којем су његово име и презиме исписани ћирилицом, што очигледно смета Зденку Којићу и још некима.

Линта је рекао да се законска одредба, на коју се позива Којић, може примијенити када је ријеч само о службеној употреби српског језика и ћирилице.

"Међутим, у овом случају гробница је породична ствар и појединац има право да на надгробном споменику напише име и презиме ћирилицом или да се на породичној кући постави плоча исписана ћирилицом са годином када је подигнута и именом оног ко ју је саградио. Наведене и сличне ствари не могу се регулисати Законом јер је ријеч о универзалним људским правима", напоменуо је Линта.

Линта је истакао да је ћирилица неодвојиви дио живота и традиције Срба у Хрватској, која се у највећој мјери не поштује у пракси.

Он је указао да је право на ћириличко писмо стечено право, а стечена права по Уставном закону о правима националних мањина и међународним конвенцијама не смију да се доводе у питање.

"Потпуно је јасно и то потврђују бројне чињенице да у случају Пољица и широм Хрватске постоји намјера да се избришу трагови постојања српског народа, који је деведесетих година прошлог вијека доживио систематско етничко чишћење", истакао је Линта.

Линта је рекао да због тога значајан број преосталих Срба у Хрватској текст на надгробним споменицима преминулих чланова породице исписују латиницом да избјегну проблеме и неугодности.

Он је истакао позитиван однос Хрватске према италијанској националној мањини која у Истри има сва права, без обзира на то што је заступљеност те мањине у само једном граду изнад 33 одсто.

Линта је рекао да, на примјер, у Пули живи свега четири одсто Италијана, у Ровињу 11 одсто, али су све табле су двојезичне и италијански језик је у службеној употреби и нико не доводи у питање надгробне споменике на италијанском језику.

"Такође, на подручју читаве Истарске жупаније двојезичност је уведена још 2001. године, односно равноправна употреба хрватског и италијанског језика, иако је по попису становништва из те године у њој живјело свега 14.300 Италијана или око седам одсто становништва", рекао је Линта.

Он је подсјетио да је на попису 1991. године, Пољица имала 1.139 становника, од чега 759 Хрвата /66,6 одсто/, 272 Србина /24 одсто/, 15 Југословена и 93 остала /неопредјељена и непозната/.

У селу живи свега неколико српских породица.

Старијој Српкињи у селу Пољица мале далматинске општине Врси, крај Задра, која је мужевљево име на надгробном споменику исписала ћирилицом, стигао је допис локалног комуналног предузећа да мора да уклони ћирилицу са споменика, јер у општини не живи довољан број Срба да би могла да користи писмо националне мањине.

Допис је потписао Зденко Којић, директор Комуналног предузећа "Врси инфраструктура", а упућен је 12. септембра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана