Кроз Голи оток прошао 16.101 човjек
У Државном архиву Хрватске налази се списак свих затвореника Голог отока на коме су имена 16.101 затвореника и затворенице, преноси Блиц.
Укупно је, по том списку, који је објавио хрватски портал noviplamen.net, у свим логорима за информбироовце на разне начине (убиство, самоубиство, природна смрт) живот изгубило 413 особа.
Број од око 16.000 људи се у научној литератури која је објављена о томе спомиње одавно, али је тај број сматран режимском апологијом сурове кампање против ухапшених припадника просовјетске опозиције, пише "Блиц".
Сукоб Комунистичког информационог бироа и Комунистичке партије Југославије, односно сукоб СССР и ФНРЈ, који је почео 1948. године, био је догађај – како ће се послије испоставити – од пресудног значаја за југословенску државу и друштво. Тај сукоб је, изузев Другог свјетског рата и распада Југославије, најдраматичније поглавље у историји бивше заједнице југословенских народа.
За оне који су се изјаснили за Стаљина, вријеме које је услиједило обиљжено је патњама и личним трагедијама, за друге – резолуција је изнедрила перспективу бољег живота, јер је омогућила одвајање Југославије из совјетског блока и довела до либерализације живота у земљи и неповратно отворила врата западној култури.
Иако се југословенским властима не може оспорити право да се у тренутку када је земља била угрожена споља, брани од стварне или измишљене пете колоне, логор на Голом отоку и третман заточеника у логору, остали су црна мрља југословенског посљератног друштва.
"Голи оток је најмрачнија и најсрамнија појава у југословенском комунизму. Голи оток је и нешто више, нешто горе и ужасније: неслућено посртање и неслућено понижавање", написао је Милован Ђилас
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
