Колинда Грабар-Китаровић осудила злочине у Јасеновцу

Агенције
Колинда Грабар-Китаровић осудила злочине у Јасеновцу

Загреб - Хрватска предсjедница Колинда Грабар-Китаровић изјавила је у Јасеновцу да као предсjедница и као човjек осуђује злочине мучења и убијања који су се ту догађали.

"Идеологија која је узроковала ове злочине морално је и правно осуђена. Та политика била је воља режима који се везао уз нацистичко-фашистичку Осовину и на нечастан начин искористио легитимну жељу хрватског народа за својом државом", уписала је Грабар-Китаровић у књигу утисака у Јасеновцу.

Хрватска предсjедница која је на 70. годишњицу пробоја из Јасеновачког логора 22. априла 1945. ненајваљено и без пратње медија дошла да ода почаст жртвама оцjенила је да је Јасеновац "стратиште опомена и нашем времену да одлучно чувамо тековине слободе, демократије, људских права и уважавања различитости".

Она је навела да се "Хрватска с правом поноси својим достигнућима у заштити људских и мањинских права" додајући да је васпитавање и образовање младих посебно важно како би се то очувало.

У књигу утисака Грабар-Китаровић уписала је и да се у тренутку када се навршава 70 година од пробоја из Јасеновачког логора "поклања свим жртвама и исказује дубоко поштовање према људима који су ту мучени и убијани".

"То су људи који имају своја имена и презимена, који су имали своје породице и домове, свој идентитет, своје жеље и наде, своје снове, све оно што сваку особу чини непоновљивом", записала је хрватска предсједница.

Концентрациони логор Јасеновац формиран је током Другог свјетског рата као мјесто затварања, присилног рада и ликвидација првенствено Срба, Рома, Јевреја, али и Хрвата и других у циљу стварања етнички чисте територије квислиншке НДХ.

У том логору су од августа 1941. до 22. априла 1945. људи убијани због своје вјерске, националне или идеолошке припадности.

У његовом саставу су били логори у Брочицама, Крапју, Јасеновцу и Старој Градишки.

До сада се знају имена укупно 83.145 жртава. Од тога је 47.627 Срба, 16.173 Рома, 13.116 Јевреја, 4.255 Хрвата и 1.128 Бошњака.

Међу страдалима било је више од 20.000 дјеце.

Хрватски предсједници, као и највиши званичници до сада су увијек долазили у Јасеновац на централну комеморацију која се обично одржава у прву недјељу послије 22. априла, који се обиљежава као дан пробоја из логора смрти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана