Колико ће Хрватска зарадити на небу Црне Горе?

Уколико споразум између војних министарстава Црне Горе, Хрватске, БиХ и Македоније, за надзор ваздушног простора и званично постане оверен, то ће значити да хрватска војна авијација са својим "миговима" преузима главну улогу у овом пројекту названом "паметна одбрана", уз дјелимичну финансијску подршку NATO, и да ће штитити небо од Загреба, преко Подгорице до Скопља.

Јавности још нису познати сви детаљи тог споразума, али је готово сигурно да Хрвати поред својих моћних борбених летјлица неће допустити да њихов посао одрађују црногорски "супергалебови Г4" и ту врсту љубави они ће дебело наплатити.

Међутим, оно што се у четвртак могло чути у Подгорици, додуше незванично, јесте да Црна Гора није смјела препустити свој мали ваздушни простор на контролу било коме.

"Да ли ће они имати базу у Црној Гори, нико за сада не зна, јер то нису могли сазнати ни Словенци у свом случају када су небо поклонили на чување Италијанима", коментарише професор Радан Николић из борачког удружења посљедњих ратова, који је веома упућен у ову проблематику.

Помиње се неколико локација, а најчешће терен између Улциња и Бара. Оно што је сигурно јесте да ће од "паметне одбране" највећи дар извући Хрвати.

"Не мислите ваљда да ће они из сопственог буџета плаћати оно што нама чине, коришћење керозина, употребу својих летјлица, евентуалне кварове? Словенце је та врста заштите годишње стајала између 20 и 40 милиона евра! Можемо замислити које паре ће узети наше западне комшије "чувајући" небо три државе у сусједству", додаје саговорник Новости..

Приликом недавне конференције NATO о "паметној одбрани" речено је да је њена предност у томе што омогућава лакше превазилажење економске кризе у области одбрамбене политике и смањивања војних буџета. Тада је црногорска министарка одбране Милица Пејановић Ђуришић истакла да је ова врста одбране посебно значајна за мале државе каква је Црна Гора.

За сада нико нема одговор који авиони би патролирали на небу Црне Горе. Јер хрватска флота борбених авиона изузетно је малобројна и одавно зрела за обнову. У ваздухопловним базама Земуник код Задра и Плесо код Загреба стационирано је свега десет застарјелих совјетских летилица "миг-21". Свим ваздухопловима ове године истиче век трајања, а Хрватска се већ определила да не купује нову ескадрилу. Хрватски борбени авиони набављени су као половни још деведесетих година, а купљени су од Пољске и Украјине. Хрватски авиони су посљедњих година имали низ инцидената а два "мига 21" изгубљена су 2010. године у ваздушном судару изнад Слуња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.