Кога у Србији има више по новом попису - Хрвата или Црногораца?

Г.С.
Илустрација
Foto: Индекс ХР | Илустрација

БЕОГРАД - У Србији живи 39.107 Хрвата, 18.793 мање него 2011. године, показују резултати пописа становништва 2022. које је објавио Републички завод за статистику, пише војвођански недjељник Хрватска ријеч.

Црногораца има 20.238. У Војводини и даље живи већина Хрвата у Србији, али се број припадника ове заједнице очито смањује, преноси Хрватска ријеч. Према попису становништва из 2011. године, у Војводини се 47.033 изјаснило као Хрвати, док је према посљедњем попису било 32.684, односно 14.349 становника мање.

- Бројка коју Институт објављује је објективна чињеница и утицаће на наш положај у Србији - саопштила је Демократска заједница Хрвата Војводине (ДСХВ), преноси Индекс.хр

Пад броја Хрвата у војвођанским градовима

Према попису из 2011. године, највише Хрвата је живјело у појединим градовима у Војводини, као што су Суботица, Сомбор, Нови Сад, Апатин, Сремска Митровица, Шид, Рума и други.

Према анализи хрватског недјељника, у сваком од ових градова и општина број Хрвата је знатно смањен, па се тако у Суботици 2022. године као Хрват изјаснио 10.431 становник, а 2011. године 14.151, у Сомбору 5.029, а у претходном попису 7.070.

У Новом Саду је 3.877 грађана хрватске припадности, а прије једанаест година било их је 5.335, у Апатину је број пао са 3.015 на 2.057, а у Сремској Митровици са 2.112 на 1.341. У Шиду је било 1.748 Хрвата, а сада су 1.249, а у Руми је број пао са 1719 на 1133.

У свим осталим градовима и општинама у Војводини број Хрвата пао је испод 1.000.

У Београду живи мање од 5.000 Хрвата

У главном граду Србије, Београду, 2011. године живјело је 7.752 становника који су се изјаснили као Хрвати, а 2022. године тај број је 4.554.

ДСХВ је у првом реаговању на резултате пописа оцијенио да су такви подаци „резултат дугог периода пуног изазова у друштву у Србији, који се мијења скоро сваким даном”.

- Највроватније се поновила ситуација да се одређени број грађана неупитног хрватског поријекла изјаснио другачије, па и ненационално - саопштено је из ДСХВ, наводећи да ће смањење броја утицати на положај Хрвата јер одређена законска рјешења у области заштите права мањина односе се на број појединих мањина.

Одговор на овај изазов, како се наводи, биће јачање ДСХВ-а у циљу наставка активног политичког дјеловања, наставак подршке представничком телу Хрвата, Хрватском народном вијећу, те стратешка сарадња са органима матичне државе Хрватске.

- ДСХВ не прихвата дефетизам, свестан да смо генерација многих прилика. У окружењу које постаје све повољније за Хрвате у Србији, желимо да их искористимо - закључују у њиховом саопштењу.

Опао је и број осталих мањинских заједница

Резултати пописа становништва Србије 2022. године показују да је значајан пад броја припадника забиљежен и у другим мањинским заједницама, преноси Телеграф.

Број Мађара између два пописа пао је са 253.889 на 184.442, Словака са 52.750 на 41.730, Русина са 14.246 на 11.483, а број Буњеваца (не-Хрвата) између два пописа пао је са 61 на 181,41, са 61 на 40.

Дошло је и до пада укупног броја становништва у Србији. Према коначним резултатима има 6.647.003 становника, а 2011. године било их је 7.186.862.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана