Ко је Милојко Спајић, будући предсједник 44. Владе Црне Горе

Рођен је 24. септембра 1987. године у Пљевљима. Живи и ради у Подгорици. Након пада Кривокапићеве владе 28. априла 2022. године, Спајић је заједно са колегом и актуелним предсједником Црне Горе Јаковом Милатовићем основао политичку организацију Европа сад.

Требало је да буде један од кандидата на предсједничким изборима 2023. године, али је због проблема са држављанством и пребивалиштем Државна изборна комисија (ДИК) Црне Горе одбила његову кандидатуру, па је уместо њега кандидат ПЕС био Милатовић. У родном граду је завршио основну школу и гимназију. Прву годину студија је завршио на Универзитету Осака као стипендиста Владе Јапана. Након тога је похађао четворогодишење студије на Факултету економских наука на Универзитету Саитама у Пекингу.

Дипломирао је економетрију и квантитативну економију. У склопу пројекта размијене студената Спајић се школовао и на техничком факултету Универзитета Ђингхуа у Пекингу. Магистрирао финансијски инжењеринг на Високој школи комерцијалних студија у Паризу. У његовој званичној биографији на сајту владе наведено је да говори шест страних језика. Радио је у глобалним банкарским корпорацијама у Токију и Сингапуру.

Послије тога је био партнер Фонда „Вентуре Цапитал“ у Сингапуру. У Црну Гору се вратио 2020. године, а једном приликом је казао да је повод за то било изгласавање спорног Закона о слободи вероисповести. Спајић се придружио литијама које су организоване широм земље у знак протеста због доношења тог закона. На изборима који су одржани крајем августа 2020. године већину у парламенту је освојила дотадашња опозиција, па је Демократска партија социјалиста (ДПС) након неколико деценија изгубила власт.

Прилику да формирају владу добили су изборни побједници, тј. носилац листе За будућност Црне Горе Здравко Кривокапић. Као мандатар, Кривокапић је тражио да његова влада буде сачињена од експрата из разних области. Тако је за министра финансија и социјалног старања предложен Милојко Спајић. Одлуком скупштинске већине Влада је званично изгласана 4. децембра 2020. године.

Пред крај године објављено је да због мањка у државној каси Црна Гора морала да се задужи 750 милиона евра. О овој одлуци се није расправљало у Скупштини, што је изазвало негодовање, како код посланика опозиције, тако и код оних који су гласали за нову Владу. Спајић је своју одлуку о задужењу бранио аргументима да је то била једина изнуђена мера и да би свака друга значила много болније процесе. Додао је да новац који је позајмљен „обезбеђује две године мира“.

У сарадњи са Јаковом Милатовићем, тада министром економског развоја у новембру 2021. године представио је пројекат „Европа сад“ који је за циљ имао „повећање животног стандарда свих грађана, унапређење пословног и инвестиционог амбијента, смањење сиве економије на тржишту рада“ и слично. За грађане је ипак најважније што је програм предвиђао повећање плата, па је тако најнижа цена рада са 222 евра „скочила“ на 450 евра. Представљајући план, Спајић је казао да очекује да ће се јавни дуг, који је био изнад 100 одсто смањити на 76 или 78 одсто.

Осим тога, истакао је да ће црногорска економија бити најбрже растућа у Европи. Међу најоштријим критичарима био је Небојша Медојевић, председник владајућег Савеза за промјене (СЗП) и један од лидера Демократског фронта (ДФ). Он је, упркос Спајићевим аргументима, тврдио да Црну Гору чека „грчки сценарио“.

Грађански покрет УРА Дритана Абазовића је уз подршку Демократске партије социјалиста и других опозиционих партија у Скупштини 4. фебруара 2022. године изгласао смену Владе Здравка Кривокапића. Спајић и Милатовић су 26. јуна 2022. године основали Покрет Европа сад!. Придружила им се и некадашња министарка одбране Оливера Ињац. За предсједника покрета је изабран Спајић, док је Милатовић именован његовим замјеником. Покрет Европа сад! у свом програму, између осталог, „обећава“ инсистирање на владавини права и европским интеграцијама, нулту стопу незапослености, просечну плату од хиљаду евра, те минималну пензију од 450 евра. Европа сад! је изашла на изборе у неколико локалних средина и остварила запажене резултате.

Велики успијех њихова листа је остварила на изборима у Подгорици. Са преко 20 одсто освојених гласова добили су прилику да предложе градоначелника главног града. Један од главних кандидата био је Јаков Милатовић. Међутим, због блокаде узроковане недостатком кворума у Уставном суду који одлучује о жалбама политичких субјеката након одржаних избора, Милатовић није добио прилику да се у локалном парламенту одлучује о томе да ли ће постати нови градоначелник Подгорице.

Спајић је пред крај 2022. године објавио да ће покрет самостално наступити на предстојећим предсједничким изборима. Почетком наредне године је објавио да ће управо он ући у трку за новог председника Црне Горе. Међутим, Државна изборна комисија је 19. фебруара одбила да потврди његову кандидатуру након што је установљено да има и држављанство Србије, што га, према важећим законима Црне Горе спречава да се бори за функцију председника, објављено је на интернет страници биографија.орг. Спајић је најавио и програм Европа сад 2.0. којим се, између осталог подразумева скраћење пуног радног времена са 40 на 35 сати, односно, семочасовно радно вријеме.

Из емотивне везе са Весном Маринковић. Спајић има ћерку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.