Ко је Мило Ђукановић, бивши владар Црне Горе

А, ко је Ђукановић, који је вечерас доживiо и лични пораз након што је његова ДПС поражена прво на парламентарним изборима 30. августа 2020., а потом и у већини градова и општина Црне Горе на локалним изборима у октобру прошле године?

Ђукановић својим највећим успјесима сматра проглашење црногорске независности, односно изласка из Државне заједнице са Србијом и увођење Црне Горе у чланство НАТО. Црна Гора је за вријеме власти Ђукановића заједно са Македонијом прва признала једнострано проглашену косовску независност, октобра 2008, а тада је изјавио да је Србија изгубила тзв. Косово 1999. године.

Ђукановић је дуги низ година противник Српске православне цркве у Црној Гори и сматра је највећим непријатељем, фаворизујући истовремено канонски непризнату Црногорску православну цркву. Свој отпор према СПЦ је показао највише када је тражио опозив актуелне владе Дритана Абазовића, кога је именовао за мандатара мањинске владе, само зато што је са патријархом СПЦ Порфиријем у Подгорици потписао Темељни уговор.

Ђукановић је политичку каријеру започео 1979. као члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије, био је присталица Слободана Милошевића и убрзо је постао један од лидера социјалистичке Црне Горе. Савез комуниста Југославије је 1991. године промијенио назив у Демократска партија социјалиста (ДПС)  Црне Горе, чији је био члан, а 1998. је изабран за њеног предсједника. Дистанцирањем од Милошевића у ДПС-у је дошло до подела на оне предвођене њиме и друге које је предводио Момир Булатовић. Из те подјеле изродила се Социјалистичка народна партија на челу са Булатовићем.

Ђукановћ је на власт дошао са само 29 година и то у тренутку када се Југославија распадала. Постао је једини лидер на овим просторима који је од деведесетих година па до сада непрекидно на власти.

Током три деценије на власти медији су Ђукановића оптуживали за шверц дувана у Црној Гори, али никада није кривично одговарао. У прилог тим оптужбама иде и извјештај који је 1993. године направила италијанска полиција, а у коме се наводи да је Црна Гора била дио шверцерског ланца који је повезан са сицилијанском мафијом и криминалним породицама.

У јуну 2007. године италијанска агенција Анса га је оптужила да је, у периоду од 1994. до 2002. године, предводио групу која је кријумчарила цигарете између Црне Горе и италијанске регије Пуља и, притом, зарадила десетине милиона евра. Двије године касније, истрага је обустављена јер је Ђукановић, као премијер, био заштићен дипломатским имунитетом.

У обновљеној истрази након убиства власника хрватског недељника Национал Иве Пуканића 2002. године Ђукановић се бранио тако што је одговорност пребацивао на Србију за коју је тврдио да жели да Црну Гору представи као криминалну државу.

Ратко Кнежевић, бивши шеф Трговинске мисије Црне Горе и бивши Ђукановићев пријатељ, у Жупанијском суду у Загребу рекао да је «Мило један од људи који су одговорни за убиства Горана Жугића, Дарка Распоповића, Благоте Секулића, Душка Јовановића и Ива Пуканића». Тврдио је да је наводно од новца зарађеног шверцом политичар куповао гласове на изборима.

У мају 2011. године посланици ПЗП-а су поднели кривичну пријаву против њега и још тројице политичара оптужујући их да су у приватизацији „Комбината алуминијума“ у Подгорици оштетили државу за 800 милиона евра. Пет година касније политичар Јанко Вучинић из Демократског фронта је у тужби навео да су одговорни за неисплаћивање отпремнина радницима из ове фирме који су отишли у пензију. 

У мају 2012. године посланик Покрета за промјене Коча Павловић, професор Правног факултета у Подгорици Милан Поповић и одговорни уредник „Монитора“ Есад Кочан су оптужили Мила да је 1992. године протјерао из Црне Горе муслимане из БиХ који су ту дошли како би избјегли рат. Након пет година, Специјално тужилаштво је одбило ову пријаву.

Невладина организација „Мрежа за афирмацију невладиног сектора“ (МАНС) је исте године Специјалном тужилаштву за организовани криминал, корупцију и ратне злочине поднијела кривичну пријаву против Ђукановића због злоупотребе функције и наношења штете држави. Тврдили су да је политичар утицао на доношење одлука у Скупштини Црне Горе које су биле у интересу Прве банке чији је сувласник.

Истакли су да је он одговоран за доношење закона који је омогућио пребацивање државних средстава у банку, као што су милиони евра од докапитализације Електропривреде Црне Горе. Такође је наведено да је његов брат Александар, као већински власник, та средства неповратно додељивао себи у виду кредита. Том приликом Ђукановић је изјавио да невладине организације желе да га окриве за све што није добро у Црној Гори и да на његов рачун износе гнусне оптужбе. У септембру 2012. године Ђукановића је саслушао парламентарни Анкетни одбор за испитивање коруптивних радњи приликом продаје Телекома. Он је рекао да није било нерегуларности и да се ради о једној од најбољих приватизација у Црној Гори.

У новембру 2014. године објављено је да је Прва банка пословала са Дарком Шарићем који је оптужен за шверц 5,7 тона кокаина из Латинске Америке. У медијима су се појавиле вијести да је иста банка кредитирала оптуженог шверцера цигарета Брана Мићуновића и друге криминалце.

Каријеру Ђукановића су пратиле и друге афере као што је била "секс-трафикинг“ за коју је рекао да је исконструисана.

Породично богаство Ђукановића је процијењено на 185,2 милиона долара, а лично богатство шефа црногорске државе на 14,8 милиона долара (10 милиона фунти) па се у мају 2010. године нашао на 20. мјесту на „Форбсовој“ листи најбогатијих предсједника држава. У опису је наведено да је „поријекло његовог новца мистерија“.

Ђукановић је рођен је у Никшићу, гдје је завршио основну и средњу школу, а факултет у Подгорици. Говори «црногорски» и руски језик, по вјероисповести је православац. Ожењен је Лидијом и са којом има сина Блажа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.