Ко је Андрија Мандић, кандидат за предсједника Скупштине Црне Горе

Андрија Мандић је рођен 19. јануара 1965. године у Шавнику.

По националнности је Србин, а по вјероисповијести православац. Дипломирао је на Металуршко-технолошком факултету у Подгорици, гдје живи и ради.

Мандић има веома богату политичку каријеру, а политиком је почео да се бави 90-тих година прошлог вијека.

Мандић важи за једног од највећих критичара Мила Ђукановића и његове Демократске партије социјалиста (ДПС).

Противио се одвајању Црне Горе од Србије, независности тзв. Косова и приступању Црне Горе НАТО савезу.

Како се наводи на званичном сајту његове партије, прије активног политичког ангажмана Мандић је био успјешан предузетник.

Био је директор и сувласник акционарског друштва за прераду обојених метала, а организовао је и прву приватну производњу алуминијумских легура у Црној Гори.

Био је члан делегације Скупштине Црне Горе у Парламентарној скупштини Савета Европе, члан Уставног одбора, Одбора за безбједност и одбрану, те Одбора за антикорупцију у Скупштини Црне Горе.

Мандић је био члан делегације у Парламентарној скупштини Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС).

Мандић је био један од противника независности Црне Горе од

Мандић је био носилац листе „Демократски фронт – Ми или он” на Парламентарним изборима који су одржани 16. октобра 2016. године.

Половином 2017. године Андрија Мандић и Милан Кнежевић нашли су се међу оптуженима за наводни покушај државног удара на дан избора 2016. године. У оптужници Тужилаштва наведено је да је у Црној Гори 16. октобра 2016. године спријечен државни удар. Миливоје Катнић, специјални државни тужилац је навео да је у ноћи одржавања избора било планирано да дође до упада у зграду скупштине, хапшења и ликвидације тадашњег премијера Мила Ђукановића. Суђење је почело 24. маја 2017. године, а Мандић се изјаснио да није крив за оно што га Тужилаштво терети, те да је ријеч о „монтираном процесу” са циљем да се ДФ прогласи терористичком организацијом, да им се забрани рад, те да се без њихове сагласности уведе Црна Гора у НАТО савез.

У мају 2019. године Виши суд у Подгорици осудио је Андрију Мандића и Милана Кнежевића на по пет година затвора. Апелациони суд у Подгорици је 9. фебруара 2021. године укинуо пресуду првостепено осуђенима у предмету „Државни удар”. У образложењу те одлуке се, између осталог наводи да је Вијеће вишег суда „потпуно погрешно доносило закључке у односу на доказе који су проведени током суђења.

Крајем децембра 2019. године владајућа већина у Скупштини Црне Горе усвојила је спорни Закон о слободи вјероисповијести којим се предвиђа да држава постаје власник свих вјерских објеката који су изграђени до децембра 1918. године, уколико вјерске заједнице не докажу власништво.

 Томе је претходила расправа која је резултовала сукобом између посланика ДФ-а и посланика владајуће коалиције. Двадесет посланика опозиције је приведено, од којих је 13 ухапшено због кршења Закона о јавном реду и миру. Међу њима је био и Андрија Мандић који је позвао вјернике Српске православне цркве да изађу на улице како би спријечили „отимање светиња”.

У ноћи између 28. и 29. децембра грађани су почели да се окупљају на улицама Подгорице, а након тога и других градова. Протест опозиције је убрзо претворио у литије у којима је учествовало на стотине хиљада људи широм Црне Горе. Под слоганом „Не дамо светиње” грађани су мирним шетњама изразили своје незадовољство због изгласавања тог закона, а подржало их је и свештенство СПЦ, конкретно покојни митрополит Амфилохије и владика Јоаникије.

На крилима литија до изборне побједе Демократски фронт је и на Парламентарне изборе који су одржани 30. августа 2020. године изашао са једном листом под називом „За будућност Црне Горе”. Поред странака које чине ДФ придружило им се и неколико мањих партија, а за носиоца листе изабран је професор Здравко Кривокапић. Мандић је одлучио да се кандидује за посланика, али са посљедњег мјеста те листе, како би уступио своје мјесто Кривокапићу. ДФ је на изборима освојио 18 посланичких мандата, што је отворило могућност да са опозиционим коалицијама „Мир је наша нација” и „Црно на бијело” формира нову владу Црне Горе. За мандатара је изабран Здравко Кривокапић који је донио одлуку да формира експертску, а не политичку владу. Та одлука, а прије тога и коалициони споразум који је потписао са лидерима друге двије коалиције Алексом Бечићем и Дританом Абазовићем да неће мијењати спољнополитички курс Црне Горе, да неће мијењати заставу и химну, да ће остати у НАТО савезу, те да неће повлачити признање независности Косова, довело је до тога да се Кривокапић удаљи од ДФ-а и донекле изгуби њихову подршку. Један од Кривокапићевих најоштријих критичара био је управо Андрија Мандић који га је оптужио да је издао бираче који су га довели на позицију да одлучује о новој влади.

Упркос свим критикама посланици његове партије су 4. децембра 2020. године гласали за нову Владу Црне Горе. Наставили су да критикују одлуке Здравка Кривокапића, а раздор међу ДФ-овим посланицима и челницима продубио се након што је смухењен министар правде Владимир Лепосавић и изгласана “Резолуција о геноциду у Сребреници”.

Тада је посланички клуб ДФ-а напустио парламент и започео бојкот, а Мандић и остали лидери затражили су од премијера да поднесе оставку јер више нема скупштинску већину, наводи се, између осталог, на порталу биографија.орг.

Мандић је у браку са Сањом Мандић са којом има двоје дјеце, сина Илију и ћерку Милену.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.