Ко ће први попустити у случају Љубљанске банке?
Љубљана - Питање Љубљанске банке којим Љубљана условљава ратификацију хрватског приступног уговора с Европском унијом ставило је због приближавања датума за улазак Хрватске у ЕУ обје стране у ситуацију психолошког притиска, оцјењује у суботу у коментару љубљански дневни лист “Дневник”.
- Као да се чека која ће страна прва трепнути, односно попустити, а у исто се вријеме наглашава да постоје пријатељски и добросусједски односи - наводи лист, додајући да ситуација донекле подсјећа на дилеме које су се појављивале прије неколико година, када је Словенија због граничног спора једно вријеме блокирала хрватске приступне преговоре.
- Хоће ли сада попустити Хрватска да би осигурала словенску ратификацију свог приступног уговора или ће то бити Словенија која не жели доћи у ситуацију да то учини као задња чланица ЕУ-а? - питање је које поставља коментатор љубљанског листа.
При томе подсјећа да у јуну као једна од задњих чланица хрватски приступни уговор намјерава ратификовати Њемачка, док у Словенији процедуре око ратификације нису ни почеле.
“Дневник” тврди да ситуација сугерише да нема пробоја због изостанка “садржајних преговора” на високом политичком нивоуи, али додаје како је очигледно да стручњаци за Љубљанску банку, Здравко Рогић и Франце Архар, воде садржајније разговоре од онога што се јавно открива.
- Но, коначни резултат није зависан о њима јер они не раде мимо обију влада - наводи “Дневник”.
У вези с овоседмичном изјавом министра иностраних послова Карла Ерјавца о њихову скором новом састанку, лист нагађа да би се могло радити о политичком импулсу за напредак у разговорима с “најневјеројатнијег” мјеста, чиме по свој прилици мисли на предсједника владе.
Хрватска министрица иностраних и европских послова Весна Пусић је у својим изјавама у вези с Љубљанском банком резервисана јер је њен кључни циљ правовремени улазак Хрватске у ЕУ, наводи лист, али додаје да у хрватским медијима има реакција које подсјећају на вријеме кад су двије државе биле у граничном спору, па се тиме отежава постизање могућег компромиса.
И словенски политичари су у својим изјавама резервисани иако одлучно тврде да Хрватска треба повући овлаштења за тужбе против Љубљанске банке пред хрватским судовима, наводи лист.
- Но, међу словенским представницима осјећа се готово љутња и увријеђеност што се у Хрватској Словенија критикује тврдњама да је заправо она покупила стару девизну штедњу хрватских штедиша Љубљанске банке - наводи се у коментару.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
