Кнежевић: Грлић Радман ме неће одвићи од читања Ковачића, или слушања „Хладног пива“

Танјуг
Кнежевић: Грлић Радман ме неће одвићи од читања Ковачића, или слушања „Хладног пива“

ПОДГОРИЦА - Предсједник Демократске народне партије Црне Горе Милан Кнежевић, један од тројице политичара коме је званични Загреб забранио улазак на територију Хрватске, каже да мисли да се о регионалним темама може разговарати са хрватским предсједником и премијером Зораном Милановићем и Андрејем Пленковићем.

Можда се, истиче, неће сложити око неких тема из блиске прошлости, али каже да вјерује да постоје неки заједнички именитељи за будућност.

-Желим да поздравим онај антифашистички дио Хрватске који ми је претходних дана слао поруке подршке извињавајући се због несмотреног и личног потеза министра Грлића Радмана, који већ дуже вријеме својим ставовима провоцира званичну Црну Гору. Његов потез ме не може одвићи од читања Ковачића, Ујевића, Цесарића, Голоба, Крлеже или слушања „Хладног пива“, Павела, Парног ваљка, Атомског склоништа… - навео је Кнежевић у интервјуу за подгоричку Побједу.

Кнежевић, предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић и потпредсједник Владе Црне Горе Алекса Бечић проглашени су недавно непожељнима у Хрватској, након што је у црногорском парламенту усвојена Резолуција о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Маутхаузен.

Коментаришући то, Кнежевић истиче да не зна зашто би био угрожен европски пут због изгласавања Резолуције о геноциду у Јасеновцу.

-Да ли то значи да се геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима није догодио у НДХ или сад европски пут подразумијева да донесемо резолуцију о Блајбургу? Посебно је симптоматично да сам као једини од осамдесет једног посланика у црногорском парламенту стављен на хрватску црну листу. На тај начин ми је указана дужна пажња и додијељена неслућена моћ сиве еминенције на чему сам им неизмјерно захвалан - каже Кнежевић и додаје: “Ако ће се дио представника хрватске државе боље осјећати што ми је забрањен улазак у Хрватску, онда ми је драго уколико сам им олакшао ове дане лоше туристичке сезоне”.

Одговарајући на питање да ли је Резолуција о Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену суштински одговор на Резолуцију о Сребреници донесену у Уједињеним нацијама како то тврде поједини европски званичници, Кнежевић каже да је Резолуција о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену настала као природна, логичка и политичка посљедица континуираних покушаја да се српски народ, као најстрадалнији на Балкану у 20. вијеку, представи као геноцидан. -Посебно што су спонзори и коспонзори те идеје биле неке од држава које су синоним за геноцид и Холокауст. А да при том нико, скоро 80 година од завршетка Другог свјетског рата, није донио резолуцију о геноциду над Србима у НДХ, Немачкој и Аустрији. Зато кад неко жели да нас посипа пепелом геноцида, прво мора добро да попели сопствену главу и да је сагне пред успоменом над преко 750.000 геноцидираних Срба, Јевреја и Рома у систему логора Јасеновац  - навео је Кнежевић.

Упитан да ли очекује да такву резолуцију донесе и Скупштина Србије, Кнежевиц каже да није на њему да то процјењује.

-Волио бих да се то деси, али ја сам посланик у Црној Гори и немјерљиво ми је драго што смо прва држава на свијету која је правим именом геноцида назвала оно што се десило у Јасеновцу - јасан је Кнежевић.

На питање о реконструисаној Влади Црне Горе и уласку Бошњачке странке и да ли очекује подршку за промјену Уставу, Кнежевић каже да евентуалне уставне промјене треба да буду предмет договора парламентарне већине и нико нека не буде забринут да ће њима бити промијењен грађански карактер државе.

-Јавно сам саопштавао да, ако резултати пописа покажу да је српски језик већински у Црној Гори, треба приступити допунама, а не измјенама Устава, тако што ће поред црногорског и српски језик бити нормиран као службени. Свако ко оспорава ову легитимну иницијативу у ствари се залаже за лингвистички апартхејд - каже лидер ДНП.

Наша је дужност, истиче, да пружимо институционални отпор сваком покушају присилне националне и идентитетске асимилације. -Такође, сматрамо да кроз међувладине споразуме треба регулисати двојно држављанство са Републиком Србијом у којој живи најмање 300.000 наших сународника који воде поријекло из Црне Горе како би на тај начин послали снажну поруку да их се нисмо одрекли – закључио је Кнежевић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана