Класић за забрану и кажњавање величања усташтва у Хрватској
ЗАГРЕБ - Хрватски историчар Хрвоје Класић апсолутно је за забрану употребе усташког поклича "за дом спремни" у хрватском јавном простору, као и свако величање НДХ-а и усташког режима, на шта, како истиче, велики утицај има Црква.
Класић је то рекао коментаришући јучерашњу изјаву владиног изаслаика Матка Раоса у Сплиту, који је на обиљежавању годишњице оснивања ХОС-а, рекао да "Хрватске не би било да није било 10. априла 1941.".
Сматра да је Хрватској потребан закон који би санкционисао таква понашања.
“Овај скуп и изјаве показују да збиља треба законско решење које ће санкционирати величање усташког режима. Нећемо ми тим људима промијенити мишљење, нека у своја четири зида мисле шта желе, али да у јавности не говоре такве ствари....", навео је Класић и истакао да "слобода говора није слобода говора мржње, а ово је говор мржње”.
Истакао је да је "ово само манифестација стања које траје већ 30 година, где смо релативизирали многе ствари из прошлости.
"Кажу да Пленковићевом бирачком телу смета укидање поздрава ''за дом спремни'', какво је то бирачко тијело којем смета укидање усташког поздрава? Не могу да замислим да ЦДУ, хршћанска десна странка, има нешто против укидања нечега што подсјећа на Хитлера и нацизам. А код нас је проблем како ће бирачи реаговати", рекао је Класић за загребачку Н1 тв.
Указао је да оснивање ХОС-а ''90. има везе с усташким режимом ''41.
Појашњава да је међу Хрватима и у 19. и у 20 веку било оних који су сматрали да Хрватска не треба да буде у Аустроугарској, Југославији, или обрнуто.
"Али, овде није изречено то, него да данашње Хрватске не би било без 10. априла што је директна веза с НДХ-ом”, истиче Класић и истакао да велики утицај на то има Црква, која, како каже, већ 80 година не успева да се суочи са властитом и националном прошлошћу.
Према његовим ријечима, од свештеника се мора чути да усташе нису пример ни националног поштења, а посебно не хршћанског начела.
Истиче, такође, да не би смело да се догоди да се комеморација из Блајбура пресели на место које се зове Светиште хрватских мученика.
"Црква мора да почне да се понаша у складу са оним што проповједа", јасан је Класић, који сматра да у вези са комеморациом у Блајбургу у Хрватској нема јединственог става, јер се, како истиче, ради о “калкулиаању с хрватским национализмом који је очито још важна покретачка сила на изборима”.
Сматра да је то тема коју не треба игнорисати, већ да о њој треба разговарати.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
