Класић: Називи улица који Хрватску срамоте већ 30 година
ЗАГРЕБ - Након што је премијер и предсједник ХДЗ Андреј Пленковић недавно јавно осудио једну антисемитску изјаву новоизабраног замјеника сплитског градоначелника, коју је овај пре неколико година објавио на друштвеним мрежама, историчар Хрвоје Класић каже да му је драго да Хрватска има предсједника владе коме смета антисемитизам и који има потребу да то и јавно саопшти.
Међутим, жао му је, каже, што премијер антисемитизам препознаје код политичких противника, посебно оних који на изборима побједе кандидате његове странке, али не на примјер и у случајевима у којима је хрватска држава одала признање појединим усташама, међу којима има и свештеника, а којима је злочиначка идеологија била заједничка.
"Јер, како назвати, или још боље оправдати, именовање улица по људима који су спроводили или подржавали антисемитску и геноцидну политику", пита Класић и дође да то тим прије што су ти приједлози управо стизали од ХДЗ или од власти у којима је та странка имала своје представнике.
У ауторском тексту за хрватски портал НЕТ, Класић је навео двадесетак имена особа по којима су назване улице широм Хрватске - од Дубровника, Водица, Пакоштана, Задра, Пага, Светог Рока и Светог Илије, преко Загреба, Петриње, Бјеловара, Давора, Плетернице, Славонског Брода, Винковаца све до Ердута.
Можда, каже Класић, премијер није чуо за неке или јесте, али није знао ко су.
"Ево, сада зна и једно и друго. Па зато и очекујем да, као што је осудио изјаву политичара који је осрамотио себе, још громогласније осуди називе двадесетак улица који већ 30 година срамоте Хрватску", пише Класић.
Овај историчар је претходно подсјетио да је о некима већ раније писао као што је, на примјер, Миле Будак, Јулијо Маканац или Вилим Цецељ.
Спомињао је, каже, у неколико наврата и сарајевског надбискупа Јосипа Шарића, кој је подржавао покатоличавање српског становништва и залагао се за подјелу одузете јеврејске имовине онима који су, како каже, "задужили нашу хрватску ствар". Надбискуп, додаје, у својим пјесмама све до краја рата није престајао да се диви поглавнику Анти Павелићу.
Неке, пак, у овом тексту спомиње каже први пут, а ријеч је о Јосипу Асталоши, католичком свештенику и усташком извиђачу који је између осталог учествовао у протјеривању и покатоличавању Срба из Славоније.
Или, Петра Бакића, припадника усташког покрета од 1941., који је, каже, учествовао у спровођењу терора над Србима и Јеврејима из Дубровника и околине.
Као и Антуна Бонифачића који је, подсјећа, од 1941. био запослен у Одјељењу за културне везе при Министарству спољних послова НДХ, а 1970-их преузео је вођство Хрватског ослободилачког покрета, организације коју је у емиграцији основао Анте Павелић.
Никад, каже, није раније споменуо ни Шиму Дебелића који је у априлу 1941. учествовао у преговорима с нацистима око проглашења независне Хрватске под заштитом Њемачке, и који ће касније као члан усташког покрета обављати високе дужности у Влади НДХ.
Као ни, како наводи, Владимира Јурчића који се за вријеме Другог светског рата бавио промоцијом усташке идеологије, индоктринацијом усташке младежи и писањем пјесама у којима слави усташке хероје попут Јуре Францетића и Анте Павелића.
Или Бранка Кларића, сарадника усташког гласила Хрватски народ који је такође својим пјесмама славио усташку идеју, НДХ, Павелића и Францетића.
Осим раније и сада први поменутих, Класић наводи још низ имена међу којима Перу Којаковића из Жупе дубровачке, генерала Владимира Крена, команданта ваздухопловства НДХ, Филипа Лукаса, једног од предратних идеолога хрватског национализма, познатог по антисрпским и антијеврејским ставовима, затим Фрању Невистића, Винка Николића, Иван Оршанић, као и још мање познатог Анте Сугја и Јосипа Шпрљана.
Наводећи у кратким цртама њихове биографије, Класић пише да сви они имају заједничко то да су били на високим политичким, војним, вјерским и друштвеним функцијама у НДХ, као и да су на различите начине подржавали усташку идеологију и спроводили је у дјело.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
