Китаровић: Наша влада нарушила односе са сусjедима

Таnjуг
Китаровић: Наша влада нарушила односе са сусjедима

Хрватска предсjедница Колинда Грабар Китаровић рекла је да је реакција хрватске владе на избjегличку кризу нарушила дипломатске односе Хрватске са сусjедима.

"Наравно да су односи нарушени, о томе пише цијели свијет, умјесто да смо исказали солидарност. Можемо се ми слагати или не слагати с политиком сусједних држава, ипак начин на који се то ријешавало није био у реду. Мислим да треба разговарати, требало се договарати на који начин ће ићи тај избјеглички талас", рекла је Грабар Китаровић пренијела ХИНА.

Она је у разговору за Дневник Нове ТВ истакла да је њемачка премијерка Ангела Меркел недавно позивала избјеглице да дођу у Њемачку.

"Ових дана је повукла ручну кочницу и рекла да Њемачка не може примити све те економске мигранте. То је учинила, а да заправо није свијесна да је, у гужви у којој је било толико аутомобила, повукавши ручну кочницу, направила хаос на путу и тај хаос сада треба ријешити", поручила је председница.

Она је "план Б" хрватске владе за избјеглице назвала "реакцијом на план А који није постојао".

"Цијело љето инсистирала сам да се разговара, сасвим је било јасно да ће мигранти прије или касније почети улазити у Хрватску. Требало је направити одговарајуће процјене и симулације, морало се разговарати са сусједима и ЕУ о томе колико је спремна прихватити избјеглица, односно миграната и како ће Хрватска реаговати на то. План Б је заправо стихија пребацивања избјеглица у сусједне земље", увјерена је Грабар Китаровић.

Она је упозорила и да је нејасно шта ће се догодити наредних дана ако сусједне земље затворе границе.

"На нама је да се организујемо и да коначно направимо чврсте планове, да кренемо у заштиту својих националних интереса и сигурности грађана", поручила је она.

"Чврсто инсистирам да на сједници Европског савета која ће се одржати у сриједу у Бриселу, премијер Милановић, односно хрватска влада, чврсто иступи с неким захтјевима", истакла је Грабар Китаровић.

Према њеим ријечима, прије свега треба дефинисати колико Европа може примити миграната, затим солидарност, ко ће све то заједно платити, како ће се помоћи Хрватској, како улагати у земље које су прве земље прихвата, као што су Турска, Либан и Јордан, како осигурати границу између Турске и Грчке, која је заправо прва граница прихвата и на крају како осигурати хрватску границу, тражити помоћ од ЕУ да се осигура да се преко хрватске границе не прелази илегално.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана