Китаровић: Граница Хрватска са БиХ, Србијом и Црном Гором најдужа граница са ЕУ
Шибеник - Предсједница Колинда Грабар-Китаровић изјавила је данас у Шибенику да је граница Хрватске с БиХ, Србијом и Црном Гором најдужа спољна источна граница Европске уније, коју полиција те земље обезбјеђује веома добро.
Китаровић је након трилатералног састанка са словеначким и аустријским колегама, Борутом Пахором и Александром Ван дер Беленом, рекла да је до сада више пута посјетила хрватске полицајце на терену и сусрела се са свим проблемима с којима се сусреће - од покушаја илегалног преласка, преко кријумчара људи који лоше поступају према мигрантима па долази до, како је рекла, повређивања.
Говорећи о уласку Хрватске у Шенген, Китаровић је рекла да вјерује у подршку свих држава чланица када се о томе буде доносила одлука, јер је то, сматра, у интересу свих, пренијела је загребачка Н1 тв.
За Словенију и Хрватску рекла је да су пријатељске државе и да могу превазићи отворена питања, као и да двије државе много више тога спаја, него раздваја.
"Сматрам када хрватска спољна граница постане шенгенска да ће то оснажити и њено чување и да ћемо и на тај начин као што и сада чинимо штитити не само хрватски простор него и остале чланице ЕУ од било каквих угрожавања", рекла је Китаровић.
Пахор је рекао да је његова велика и искрена жеља да настану прилике када би словеначка влада могла да уклони техничке препреке с хрватско-словеначке границе.
" Због одсутности заједничке европске политике земље чланице имају индивидуална ријешења, а илегалне миграције и даље су проблем. Словенија мора учинти све да заштити своју границу", рекао је Пахор.
Што се тиче уласка Хрватске у Шенген, Пахор је рекао да је то најприје ствар испуњавања критеријума.
"Према мојим оцијенама и искуствима вјероватно би било пуно лакше словеначкој влади да подржи улазак у Шенген ако Хрватска испуни одлуку Арбитражног суда", рекао је Пахор.
Присјетио се када је био премијер да су он и тадашња хрватска премијерка Јадранка Косор нашли ријешење за преговоре о граници.
"У дијалог вјерујем и не видим праве алтернативе за то", закључио је словеначки предсједник.
Аустријски предсједник Ван дер Белен је подсјетио да су у његовој земљи и у Словенији доживијели, како је навео, приближавање људи уз границу.
И у Аустрији и у Штајерској се више не препознаје граница између Аустрије и Словеније. "То побољшава привредне и политичке односе и мислим да је за све овај развој позитиван", рекао је.
Казао је да мисли да су миграције углавном под контролом дана када се упореде са ситуацијом 2015.
"Комисија ће морати и даље да покушава да договори заједничку спољну политику. Надам се да је порасла европска свијест за стварање заједничке европске спољне политике", рекао је.
Први сусрет предсједника Хрватске, Аустрије и Словеније одржан је у марту 2014. у Бечу, када су Борут Пахор и Хајнц Фишер разговарали с тадашњим хрватским предсједником Ивом Јосиповићем.
Услиједили су годишњи састанци у Логарској долини, Вараждину, Салсбургу и Горишким брдима, а за овогодишњи сусрет одабран је Шибеник.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
