Кандидат за предсједника Хрватске претресао "сумњиве станове" нехрвата

Како пише портал хрватског недjељника Новости, након што је откривено да је Приморац крив за штету од 3,6 милиона евра, колико је држава платила уређење његових министарских просторија, као и да је његова мајка купила градски стан у Сплиту по повлаштеним условима и попустом који је добила јер је он живио у њему па га након два дана продала по двоструко вишој цијени, као и да је његова поликлиника забиљежила приличан раст у пословању с државом посљедњих годину дана, новинари су истражили „ратни пут Приморца“, који се кандидовао као независни кандидат за предсједника Хрватске, али су га одмах подржале и ХДЗ и Домовински покрет.

Приморац је прошле седмице примљен и у почасно чланство Хрватског генералског збора, што је изазвало бројне реакције посебно међу опозицијом. Новинар сплитске Слободне Далмације Винко Вуковић објавио је да је према Андрији Хебрангу, који је изашао из ХДЗ-а кад је објављено да је овај страначки кандидат, Приморац преварант и ратни дезертер који је под радном обавезом побјегао у САД и тамо провео рат због чега би требало кривично да одговара. 

С друге стране Владо Бужанчић, командант антитерористичке јединице Полицијске управе Сплитско-далматинске од 1. септембра 1990. до 15. јануара 1991. године, тврди да је Приморац као члан теквондо клуба „Коцунар“ цијелу 1990. био укључен у све активности везане уз стварање самосталне Хрватске, да би од 14. јануара 1991. године био укључен и у операције као дио антитерористичке јединице. 

Бужанчић даље објашњава да је, уз чување предсједника Фрање Туђмана током Европског првенства у атлетици 1990., један од главних задатака те заправо паравојне јединице била организација противтерористичких послова и превентивно дјеловање против снајпериста. На Вуковићево питање шта су конкретно радили, Бужанчић одговара: „Претресали смо по Сплиту сумњиве станове“. 

Према његовим ријечима, према дојавама су претресли више од 3.000 станова. „То су била гадна времена, сваки човјек на терену нам је пуно значио, тако да смо свјесно имали паравојску која је за нас обављала све потребне послове на разоткривању непријатељских пријетњи“, каже бивши командант. 

Вуковић на то пита: „Јесте ли ви то управо рекли да је Драган Приморац био припадник паравојске која је по Сплиту мјесецима прије него што су почела ратна збивања упадала у српске станове под оправдањем да се у њима налазе терористи?“, Бужанчић одговара: „Без те паравојске никад не бисмо могли имати државу нити бисмо сада ви и ја о овоме разговарали“. Бужанић, пишу Новости, даље истиче да је сваки од 3.000 претресених станова био с разлогом под сумњом и да је из њих извучено неколико камиона разног оружја, од пушака до бомби, те да су тако дословно спасили Сплит од снајпериста. 

Почетак деведесетих у Сплиту назива се и ратом за квадрате у том граду гдје је био сваки трећи стан у власништву бивше ЈНА и С СНО. 

Укупно је у војном фонду било 38.226 станова, од којих их је чак 8.640 било у Сплиту, што не чуди с обзиром да су официри радо долазили да живе у тај град, а посебно да проведу пензију крај мора. Са пропашћу Југославије, војни пензионери, активни официри, као и цивилна лица на служби у ЈНА, постали су лака мета локалних силеџија који су брзо препознали могућност да се преко ноћи докопају станова на елитним локацијама, пишу Новости. Деложације су, истичу, почетком деведесетих спровођене практично свакодневно. Командант Хрватске ратне морнарице адмирал Свето Летица казао је у марту 1992. године да је свих 900 празних станова у Сплиту насилно усељено, с тим да су у 11 посто случајева у станове насилно ушли припадници ХРМ-а, те да је 55 припадника морнаричке пјешадије и војне полиције такође незаконито ушло у станове. 

У новембру 1993. године, Младен Бајић, тада замјеник државног војног тужилаштва за зборно подручје Сплит је у изјави за Ферал Трибјун да је те године примљено 185 тужби против починитеља који су насилно уселили у станове. 

Новинари су писали да су први на мети били празни станови, да би 1992. на ред кренуле деложације особа по правилу нехрватске националности. Избацивани су старији људи, жене с дјецом, без икакве имовине, о чему је Далматински одбор солидарности Тончија Мајића редовно извјештавао, подсјећају Новости.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.