Канађанин купио одмаралишта српских фирми на Јадрану, сад тужи Хрватску за 200 милиона евра
Хрватска је 1992. године некретнине на Јадрану, које су користиле и остале земље из СФРЈ, прогласила својим власништвом.
Овај потез није се допао Србији и БиХ, уложене су многе тужбе компанија из ове двије земље, а сада Хрватску тужи и канадски држављанин Хакон Корсгард који тражи одштету од чак 200 милиона евра.
Хакон Корсгард купио је или добио цесијом некретнине на Јадрану које су некада градиле или користиле српске компаније, а сада тражи одштету од Хрватске, која је те некретнине 1992. године прогласила својим власништвом, пише Нови Лист.
Иако су државе настале распадом бивше Југославије 2004. године склопиле Споразум о сукцесији, којим је требало да ријеше имовинска питања, ни 28 година након распада бивше државе и 15 година након потписивања споразума, још увијек није ријешено питање имовине које су на територији једне државе имале компаније из друге државе.
У таквој ситуацији инострани инвеститори виде добру прилику за зараду. Ризик је велики, али су процјене да несигурност улагања доноси и већи профит.
Извјештај ДОРХ-а
Да је против Хрватске покренут и тај арбитражни поступак открива Државно одвјетништво Републике Хрватске у извјештају за прошлу годину који је достављен Сабору. Они наводе да се Корсгард позива на чињеницу да је прекршен споразум између хрватске и канадске владе о узајамном подстицању и заштити улагања.
Корсгард, наводи се у саопштењу Сабора, тражи одштету јер му није омогућено право власништва над некретнинама у Републици Хрватској које су раније биле друштвено власништво са правом коришћења друштвених предузећа из Србије.
У ДОРХ-у су још рекли и да је Корсгард власник трговачких друштава Рикен Интернешнел ЛЛП, са сједиштем у Лондону и Олимпија Холдинг АС, чија је главна база у Ослу, а те компаније су основале фирме на територији Хрватске.
ДОРХ објашњава да су, према наводима Хакона Корсгарда, његове двије компаније стекле право власништва некретнина у Хрватској на основу уговора о купопродаји, односно уговора о цесији, а које су наведена трговачка друштва склопила са онима из Србије.
Арбитражни поступак
ДОРХ истиче да је ријеч о већем броју некретнина које се углавном налазе на јадранској обали и понављају да су те некретнине, на основу Закона о забрани располагања и преузимања средстава одређених правних особа на територију Хрватске из 1992. године, постале власништво Републике Хрватске.
Нови лист преноси незваничне информацјие да је Феријални и хотелски савез Србије и Црне Горе 2007. потписао уговор са Корсгардом о продаји некретнина на Корчули. Дакле, канадски држављанин купио је од српских компанија некретнине на Јадрану, које оне сматрају својим власништвом а Хрватска их је законом прогласила власништвом државе.
Како тврди ДОРХ, Канађанин није покушао да докаже власништво, већ је на судовима на основу купопродајних уговора покушао да добије накнаду за те некретнине. Када у тој намјери није успио, одлучио је да покрене арбитражни поступак позивајући се на споразум о заштити улагања између Хрватске и Канаде.
Међудржавни уговори
Хрватска се, са друге стране, позива на то да се права власништва не могу стицати на темељу споразума о сукцесији, Анексу Г. Тај Анекс регулише питање имовине правних лица, односно предузећа на територији других држава насталих распадом бивше Југославије.
Хрватска је одавно заузела став да се тај Анекс не може примјењивати ако државе међусобно нису склопиле уговоре који би омогућили враћање те имовине.
Такве уговоре Хрватска је склопила са Словенијом и Сјеверном Македонијом, док са Србијом и Босном и Херцеговином то није случај.
Из Уставног суда Србије кажу да би тај Анекс морао да се примјењује без икаквих међудржавних уговора и да би Хрватска требало да почне са враћањем имовина српским компанијама.
Међутим, Хрватска страна истиче како је ситуација са некретнинама мало компликованија од повратка, на примјер, пословних простора јер су наше власти на Јадрану градиле одмаралишта за своје раднике, али на земљишту која им је додијељивала локална власт. Без рјешавања и тих власничких односа враћање имовине није могуће, кажу из Хрватске.
Највише изгубила Ина
И док према проценама из Србије, имовина у Хрватској вриједи више од милијарду и по евра, најврједнију имовину у Србији засад је изгубила Ина, чијих је 167 бензинских пумпи и 11 складишта користио Беопетрол.
Србија је те дионице продала Лукоилу, који сада располаже тим некретнинама, а њихова вриједност се процењује на око 200 милиона евра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
