Како се купује хашка пресуда

Само за одбрану Анте Готовине, Младена Маркача и Ивана Чермака Хрватска је за шест година издвојила више од 30 милиона евра. Од тога највише у 2010. када је из хрватског буџета издвојено скоро седам милиона евра. Поређења ради, исте године Србија је за све своје оптуженике издвојила 190.000 евра.

- Првог босанског Хрвата у Хагу, генерала Блашкића, бранио је амерички адвокат. Судија Мерон му је смањио првостепену казну са 25 на 10 година. Издржао је две трећине и отишао кући. Целокупне трошкове од 12 милиона евра платила је држава Хрватска - наводи Фила који је у Трибуналу заступао, између осталих, Николу Шаиновића и Славка Докмановића.

И када је ријеч о трошковима породица оптуженика, ствар је иста. Добро упућени су свједочили да су породице Хрвата у Хагу имале „ол инклузив угођај". Од Хрватске су добијали апанажу од 2.000 до 5.000 евра, у зависности од положаја у хијерархији. У посјете су могли да долазе када су хтјели. Државним аутомобилом су ишли до аеродрома, авионску карту плаћала је њихова влада, а онда их је у Амстердаму чекао конзул и службени аутомобил којим су ишли у посјете. Ноћили су у хотелу који је закупила држава.

Хрватска је ангажовала и лобистичке куће и енорман новац издвајала за конгресмене или сенаторе који су се борили "за њихову ствар".  

- Када је Готовина осуђен на 24 године, тадашња премијерка Јадранка Косор рекла је да не пита шта кошта, да се лобира по свету, али да генерал Готовина мора да буде ослобођен - свједочи Фила.  

Косовска влада је само за одбрану Рамуша Харадинаја платила између осам и девет милиона евра, мудро ангажујући адвокатску канцеларију супруге некадашњег британског премијера Тонија Блера.

Адвокат Томислав Вишњић, бранилац Драгољуба Ојданића и Радислава Крстића, истиче да је систем постављен тако да све стране у поступку имају сличне могућности за извођење одбране, али да је предност на страни оног ко има више новца.

- Готовина и Маркач имали су намеру да сами финансирају адвокате, али хрватска влада то није дозволила - истиче Вишњић.

Шеф Канцеларије Владе Србије за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић наводи да је Србија својим оптуженицима обезбјеђивала цјелокупну документацију и 200 евра мјесечно уколико су се добровољно предали. Такође, породице годишње добијају по три авионске карте и износ од 250 евра по особи на име осталих трошкова на свака два мјесеца.

- Помагали смо онолико колико смо у датим околностима могли, на транспарентан начин. Имајући у виду да су две земље, Хрватска и БиХ, поднеле тужбу за геноцид против Србије, а да смо ми сматрали да се у Хагу утврђује индивидуална одговорност, нисмо могли више. Хрватска је плаћала одбрану под изговором да је реч о одбрамбеном рату - истиче Љајић за "Блиц".

Трибунал: Могућа ревизија процеса

Ослобађајућа пресуда хрватским генералима пред Жалбеним вијећем Хашког трибунала јесте правоснажна, али постоји могућност ревизије процеса уколико би била откривена нека значајна чињеница која није била позната током претходних поступака, рекао је Танјугу специјални савјетник главног хашког тужиоца Фредерик Свинен. Према правилу 119. правилника о процедури и изношењу доказа, захтјев за ревизију поступка могуће је поднијети у року од годину дана од дана изрицања пресуде, објаснио је Свинен. Пред Хашким трибуналом је досад само једном био покренут поступак ревизије процеса, и то у случају бившег официра ЈНА Веселина Шљиванчанина.

Помоћ државе Готовини, Маркачу и Чермаку

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.