Како је Реџеп Мемиши постао лидер џихадиста у Македонији

Због идеје да уништи саудијску краљевску династију Мемиши је протјеран из Саудијске Арабије, гдје је студирао исламске студије, које није завршио.

Текфир групу је почео да формира непосредно уочи и током 2001. Исте карактеристике прате и његовог колегу, имама из Гази Бабе, кога је привела полиција у акцији "Ћелија".

Позивајући се на своје изворе, скопски "Дневник" пише да је Мемиши постао лидер ове групације откако је у њој дошло до унутрашњих промјена.

Према сазнањима листа, она се сада проширила на више дијелова града и са више теолога који су, како се наводи, очигледно утицали на слање младих џихадиста у редове терористичке Исламске државе Сирије и Ирака.

"Коријен ове групе датира из 2001. када је била повезана са теологом Бећиром Хаљимијем. Али послије оружаног сукоба 2001. године, а посебно послије битке код Арачинова у којој су учествовали и муџахедини започиње њено дијељење. Вођа друге групације је постао Шукри Аљију, познати радикал који је сада на издржавању затворске казне у Прилепу. Та група је послије тога наставила са својим дјеловањем", испричао је саговорник листа.

Ова групација, предвођена Шукријем Аљијујем, 2004. је упала са калашњиковима у кабинет тадашњег поглавара Исламске вјерске заједнице, послије чега је успијела да издејствује чак и запошљавање двојице својих људи у тој вјерској заједници. Један од њих је, наводи се, сада наставник у школи у скопској општини Чаир.

Аљиу и његова групација стоје и иза напада на групу младих скопских имама 2005. у скопском насељу Кондово, као и иза бомбашког напада на полицијску станицу на Бит-пазару.

Аљијуа је 2012. Косово изручило Македонији због учешћа у убиству једног таксисте у Скопљу.

"Послије ових догађања, Шукрију Аљијуу се губи траг, а све више почиње да га одмијењује Реџеп Мемиши. Он је критиковао остале исламисте да нису довољно радикални и да треба да промјене своје понашање. Ради се о групи од седам до осам људи који су почели да се идентификују прво са талибанима, затим са симпатизерима Ал-Каиде, а посљедњих годину дана и са џихадистима Исламске државе", објаснио је саговорник "Дневника".

Језгро те групе, како се наводи, јесу исламисти из Куманова, из скопског села Бојане, Сараја и из села Крушопек код Сараја.

За центар свог дјеловања су изабрали Тутунсуз џамију која се налази у непосредној близини Мемишијеве куће.

Македонски "Дневник" је већ раније писао како је ова џамија ван контроле Исламске вјерске заједнице и о томе како је људи из овог насеља не прихватају пошто у њој људи са брадама нису проповедали традиционални ислам као у осталим исламским храмовима.

У том периоду је дошло и до коначног одвајања Мемишија од Хаљимија који се помирио са ИВЗ и ушао у њу као запослени на Исламском факултету у Кондову.

Традиционални муслимани Мемишијеву групу називају Текфири, односно невјерници, пошто проповједају ислам који је другачији од њиховог. Унутар Мемишијеве групе истомишљеници се ословљавају са "браћа" и сматрају се истинским муслиманима.

"Разликују се по томе што примјењују посебне принципе у међусобним односима гдје један човјек никада не познаје све остале. Тачније, познају само једног или двојицу из опрезности", каже саговорник "Дневника".

Познато је седам младих људи који су живјели у непосредној близини ове џамије и који су погинули у редовима џихадиста.

Саудијске власти су 2007. одбиле да дају Мемишију визу за одлазак на хаџилук пошто је провјером утврђено да му је забрањен улазак у ову земљу, а касније се сазнало да је он још као студент био депортован због антидржавне активности.

Македонски извори наводе да један од Мемишијевих присталица ради у Абдлкадаир арнаут џамији на Чаиру у непосредној близини бензинске пумпе.

Тај вјерски објекат је смјештен у једној згради и у њему се редовно одржавају обреди који су другачији од оних у осталим скопским џамијама.

Ова џамија није добила дозволу за рад од Исламске вјерске заједнице Македоније и још је ван њене контроле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.