Јоксовић: Организатори групе су Шарић, Дудић и један ослобођени

Јоксовић је одговарајцући на питања председника судског већа, поред осталог, навео да су организотари ове групе били Дарко Шарић, убијени Драган Дуцић Фриц и још један који је правоснажно ослобођен.

Појаснио је да је из приче са Шарићем закључио да је Дудић био кључни човек за пребацивање дроге из Јужне Америке у Европу.

Шарића је, како је навео , гледао као брата, а како је он њега то не зна.

Упитан ко је од њега тражио да се укључи у посао са дрогом, свједок сарадник је рекао “ја не бих постојао да није било Дарка (Шарића)”.

Рекао је да никада није примао налоге од друге двојице оптужених за организовање криминалне групе Горана Соковића и Жељка Вујановића.

Потврдио је да је признао кривично дело током провстепеног поступка.

Кад је у питању другогоптужени Горан Соковић, који је у бјекству, Јоксовић је рекао да њега није сматрао за организатора групе, како се то наводи у оптужници, а по којој је осуђен на 15 година затвора као и Шарић.

“Соковић је координирао и био на терену, претпостављам да је знао више од мене.Ја неке ствари нисам знао али знам их из приче, јер се то крило”, рекао је свједок сарадник.

На питање судије да ли је Соковић био органзатор групе, Јоксовић је рекао да њега није доживљавао као организатора, већ оне од којих су “неки ослобођени, а неки убијени".

“Да ли то знате или је то ваше мишљење”, упитао га је судија - “моје мишљење”, одговорио је свједок сарадник наводећи да није имао свијест о томе да ли постоји организована криминална група Дарка Шарића.

“Ја то нисам тако гледао, ја сам гледао у Дарка, гледао сам га као друга...”, навео је Јоксовић.

Поводом супротности у његовом исказу и исказу сведока Милорада Стјеповића, Јоксовић је рекао да је на суду да процени да ли он лаже и да се о њему свашта причало и писало.

“И ја бих можда за паре ишао у Украјину сад...”, рекао је Јоксовић надовезујући се на претходни одговор.

Судија га је детаљно испитивао и пословима у Италији и заплени 230 килограма кокаина у Тирани 19. јануара 2019. године, а потом и заменик тужиоца за организовани криминал Саша Иванић.

Одговарајући на питања тужиоца, он је рекао да је кокаин заплењен од дела “словеначке групе”.

О заплијени је сазнао по доласку у Београд од Горана Соковића, а после је о томе разговарао са Шарићем на Татарском брду у његовој кући.

“Причало се о узроку заплене, али је свима јасно...”, навео је свједок сарадник, објашњавајући да су на његову препоруку, Шарић у тај посао били укључио -Драгана Гаћешу и Бошка Недића, који су ухапшени у Италији када је заплијењен кокаин.

Упитан да ли је у вези са тим постојала сумња, Јоковић је навео, “сумња је постојала јер је Недић увијек био праћен, али никада није био ухапшен. Недићева улога у томе је била да донесе кокаин Стјеповићу, који је такође ухапшен у Италији.

Пре 2009. године ишао је у Милано по захтеву Шарића да “извуче неки кокаин”, јер су, како је навео неки људи били ухапшени, а полиција није однах нашла станове у којима је био кокаин, међутим касније је пронашла и запленила га.

Такође, Јоксовић је једини свједок сарадник (поред Драшка Вуковића и Радана Адамовића) који је теретио Шарића за организовање криминалне групе за шверц кокаина, а одбрана тражи његово суочавање са другим сведоком сарадником и Шарићем.

Након Јоковића суд ће испитати Вуковића, сутра или у четвртак.

Jоксовић и Вуковић свједоче први пут јавно на претресу, у овом другостепеном поступку пред Апелационим судом, пошто су до сада током два првостепена суђења пред Специјалним судом исказе давали иза затворених врата.

Претходно се данас у суду одвијала расправа између тужиоца и судског вијећа, пошто је Тужилаштво за организовани криминл уложило је жалбу на решење судског веијћа Апелационог суда којим одлучило да се из списа предмета као - незаконито прибављени докази - издвоје транскрипти прислушкиваних разговора које је водио трећеоптужени Жељко Вујановић, брат од тетке првооптуженог Дарка Шарића, као и да се поново испитају два свједока сарадника.

Предсједник судског вијећа судија Сретко Јанковић поновио је став вијећа да закон не предвиђа право жалбе у овом случају, па је жалба одбачена као недозвољена.

Поводом захтјева поступајућег тужиоца Саше Иванића да веће прецизира који су то тачно докази и транскрипти који се издвајају, судија Јанковић је рекао да физички није било могуће по странцима означити разговоре који се издвајају.

“Али из решења јасно произлази да се издвајају разговори прислушкивани по наредбама истражног судије издатих од 3. јуна 2009. године до 15. октобра 2009. године и односе се на Жељка Вујановића”, рекао је Јанковић.

Поменути разговори Жељка Вујановића сматрају се једним од кључних доказа у поступку, а који више неће моћи да се користе приликом доношења правоснажне пресуде.

Шарићу је 24. септембра ово вијеће укинуло притвор и одредило кућни притвор уз електронски надзор, што је такође била једна од примедби тужиоца.

Он је четири и по године био у бјекству, а предао се домаћим правосудним органима у марту 2014. године од када је до 24. децембра 2021. био у притвору.

Иначе, претрес пред Апелационим судом се одржава пошто је овај суд након поновног разматрања жалби у новембру прошле године, одлучио да отвори претрес и сам изведе кључне доказе, након чега ће донети нову правоснажну пресуду.

Прву правоснажну пресуду из октобра 2020. године је следећег маја Врховни касациони суд укинуо по ванредном правном леку и наложио да се поново разматрају жалбе на првостепену пресуду Специјалног суда из 2018. године којом је Шарић осуђен на 15 година затвора због шверца кокаина током 2008. и 2009. године.

Након овог јавног дијела претреса биће донијета нова другостепена пресуда која ће накнадно бити објављена писаним путем.

Апелациони суд сада може првостепену пресуду да потврди у цјелости, да је преиначи у цјелости или у неким дијеловима или у висини казни и да онда изрекне правоснажну пресуду.

Првостепеном пресудом на коју су изјављене жалбе Шарић је осуђен на 15 година затвора као један од три организатора групе која је кријумчарила укупно 5,7 тона кокаина из Јужне Америке у Западну Европу током 2008. и 2009. године.

Горан Соковић, који је све вријеме у бјекству осуђен је на 15 година затвора, такође као организатор групе, као и Жељко Вујановић који је добио 14 година затвора, а зимус је одведен на издржавање казне.

Остали оптужени су осуђени на казне затвора од 9 и по до 12 година затвора, док су тројица свједока сарадника добила симболичне казне од пет до 10 мјесеци затвора.

Осим у односу на Шарића, поново се разматрају жалбе Горана Соковића, Жељка Вујановића, Марка Пандрца, Николе Димитријевића, Ненада Новаковића, Бошка Недића, Петра Обрадовића, Небојше Сретеновића, Михајла Ђоковића, Родољуба Радуловића, Борислава Туњића, Милана Миловца, Живка Сибинског, Дарка Тошића, Милоша Цајића и сведока сарадника Радана Адамовић, Небојше Јоксовића и Драшка Вуковића.

Шарићу је укинутом правоснажном одлуком Апелационог суда у новембру 2020. године била потврђена казна од 15 година затвора, коју му је претходно у децембру 2018. године првостепеном пресудом изрекао Специјални суд.

Крајем јула 2020. године Шарић је првостепеном пресудом Специјалног суда осуђен на девет година затвора због прања 20 милиона евра зарађених од продаје наркотика.

У овом случају у току је жалбени поступак, али седница за разматрање жалби још није заказана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.