Јасеновац: Сјећање на жртве чин праведности

Код споменика Камени цвијет је такође одата почаст за све страдале и преживјеле логораше.

Присутнима, којих је било око 2.500, обратили су се предсједник Хрватске Иво Јосиповић, предсједник Сабора Јосип Леко, министар рада Мирандо Мрсић, као и изасланик премијера Зорана Милановића, предсједница Савјета меморијалног подручја Јасеновац Катица Седмак и представници логораша.

Јосиповић је подсјетио на обавезу сјећања на невине жртве и да се никад не оживи идеологија зла.

"Јасеновац је подсјећање на злочин у коме су учествовали и бројни Хрвати", рекао је Јосиповић и додао да је сјећање на жртве чин праведности, као и да мржња не сме бити изговор за нову мржњу.

"Сјећање на жртве је чин праведности, али не можемо бити правдено и успјешно друштво ако не прихватимо историјску поруку да мржња никада не смије да буде изговор за нову мржњу, да злочин никад не сме бити повод и изговор за други злочин", истакао је Јосиповић.

Предсједник Хрватске је поручио да је савремена Хрватска настала у Домовинском рату и на јунаштву њених бранитеља, али и на темељу антифашистичке борбе.

"Савремена Хрватска је демократска и слободарска земља чија је бит и сав политички и народни индетитет настао на антифашизму, насупрот усташтва и нацизма. И то никад не смијемо да заборавимо", нагласио је Јосиповић.

Нагласио је да су у Јасеновцу убијани невини људи који су мучени, изгладњивани и убијени само зато што су били Срби, Роми, Јевреји, Бошњаци или Хрвати неподобни усташком режиму.

"Нажалост историја показује да се увијек и поново јављају људи и покрети који би владали насиљем и злом, који би терором, злочином и смрћу држали у покорности друге људе, који би затрли оне који су друге вјере или нације. И ниједан народ, ниједна држава или вријеме нису имуни од опасности да се у њиховим недрима појави такво зло", упозорио је Јосиповић.

Према његовим ријечима, треба се сјећати оних који су побједили зло: антифашиста, партизана и свих оних који су Хрватску сврстали у редове побједника над фашизмом и нацизмом, побједника у Другом свјетском рату.

"Огромна већина Хрвата била је на страни антифашизма и заједно са слободарима, припадницима других народа побједила је нацизам, фашизам, усташтво, четништво и све друге који су служили злу. И тим људима дугујемо захвалност и поштовање", закључио је хрватски предсједник.

Леко је рекао да брига о антифашизму не престаје у демократским друштвима, већ је данас све значајнија, али је и то обавеза Хрватске у времену прије уласка у Европску унију.

"Не смије се заборавити патње Срба, Јевреја, Рома и припадника других анција", рекао је Леко и додао да су садашње генерације не само њихове поштоваоци, него и вјечни дужници.

Према Мрсићевим рјиечима, спомен на данашњи дан је и спомен на патње жртава и храброст оних који су кренули у слободу.

"Ово мора бити подсјетник на оно што се не сме заборавити због оних који релативизују број страдалих и доказују да су сви били исти", рекао је Мрсић.

Катица Седмак нагласила је да је, према најновијим подацима, у логору забиљежена 83.301 жртва, од којих је 20.000 жена и 20.101 дијете.

Она је подсјетила на пробој који је преижвело само стотинак од 600 логораша, колико је кренуло у пробој. Присутнима су се обратили и представници народа - жртава.

Јеврејин Борис Браун говорио је о својим искуствима из загребачког затвора, Илија Ивановић, као један од ријетких преживелих у пробоју, говорио је о своје двије године и 10 мјесеци патње, а Стево Ђурђевић о трагеиђи Рома чији живот за усташе није значио ништа.

Представници вјерских заједница, међу којима и пакрачки парох протојереј ставрофор Ђорђе Теодоровић, прочитали су молитве за мртве, а предсједник Јосиповић је додјелио признања тројици преживјелих учесника пробоја.

Вијенце су положиле делегације логораша, међу којима и секција логораша из Србије, представници антифашиста, мањинских организација и бројних странака.

Вијенце су положили и представници дипломатског кора у Хрватској, а Србију је представљала делегација у којој су били амбасадор Станимир Вукићевић и генерални конзул у Вуковару Живорад Симић.

Комеморација је требало да буде одржана 21. априла, али је одложена због поплављеног терена.

Средином априла 1945. године усташе су почеле да се припремају за напуштање логора, укључујући и ликвидаицју затвореника.

Око 600 од укупно 1.073 још живих логораша напало је усташку стражу и кренуло у пробој који је преживјело њих 91.

Преосталих 473 логораша, који због немоћи и болести нису учествовали у пробоју убијено је и спаљено заједно с логорским објектима. Истог дана, извршен је пробој логораша Кожаре, радног дијела логора у самом мјесту Јасеновац. Од 167 логораша 11 је прежјивело. Партизани су у логор ушли почетком маја 1945.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.