Јанковић руши Владу Словеније?
Љубљана - Градоначелник Љубљане и бивши лидер владајуће Позитивне Словеније Зоран Јанковић још није одлучио да ли ће се на јесен кандидовати за предсједника те странке, позицију коју је морао да напусти, а словеначки медији упозоравају да би то могло да има далекосежне посљедице – пад владе и нове парламентарне изборе.
Пад владе и још једни ванредни избори, тврде, значили би блокду Словеније.
Јанковић је Танјугу рекао да још није донио одлуку да ли ће се кандидовати за лидера Позитивне.
- Када будем одлучио, најприје ћу о томе обавијестити странку, а потом и јавности - рекао је Јанковић.
Словеначки, па и неки медији у региону, међутим, упозоравају да би повратак Јанковића на позицију првог човјека Позитивне, мјесто које је морао да напусти као би омогућио формирање актуелне владајуће коалиције, довело до далекосежних посљедица.
Јанковићева насљедница у странци и актуелни премијер Аленка Братушек се тако не суочава само са неочекиваним буџетским дефицитом, због којег је Словенија ових дана поново добила неочекивано оштро упозорење Брисела - што је поново обновило спекулације да ће на јесен морати да затражи европску финансијску помоћ - него и с пријетњом борбе за вођство унутар своје странке, која би могла бити окончана падом владе.
Медији тврде да су се Јанковоић, који је оснивач Позитивне Словеније и Братушекова, која га је на том мјесту наслиједила, оштро посвађали на заједничкој вечери са парламентарним посланицима своје странке што је, како се наводи, само потврдило нагађања да однос између Јанковића и његова изабранице за премијерски положај не функцонише.
Након што је на прошлим ванредним парламентарним изборима остварио право мало политичко чудо, када је у самој завршници кампање побиједио фаворита, бившег премијера Јанеза Јаншу, предводећи странку која два мјесеца раније уопште није постојала, Јанковић се прије неколико мјесеци, након пада Јаншине владе, повукао с чела странке, али невољно.
Он је, међутим, наставио да одржава контакте с министрима из своје странке, наставио је да води кадровску политику и да утиче на политичке одлуке владе из позадине, тако да је само било питање времена када ће се такав однос претворити у отворени сукоб, тврде медији.
Наводи се и да се Јанковић никада није помирио са својом “детронизацијом” и да сматра да она није била праведна.
Увјерен је с тога да је политички кажњен без стварне кривице, иако га је, као и Јаншу, антикорупцијска комисија оптужила за нетранспарентне послове и фаворизовање чланова своје породице.
Јанковић, међутим, тврди да се у том извјештају нашао само као колатерална штета Јаншине корупције.
Ако је Јанковић можда на почетку и био човјек који је учествовао у свим кључним кадровским и стратешким одлукама владе Аленке Братушек, чини се да у посљедње вријеме то више није био случај.
Медији, међутим, констатују да је једно извјесно: ако се Јанковић на јесен, ипак, кандидује за лидера Позитивне, онда то неће учинити Братушекова, што ће значити и распад владајуће коалиције и пад владе.
Јанковићев повратак би, тврди се, представљао и кршење договора којим је формирана актуелна коалиција.
Челници странака које учествују у власти, а прије свега Грегор Вирант и Карл Ерјавец пристали су, наиме, на улазак у нову владу само ако се Јанковић повуче с челне позиције у Позитивној.
Зато би, сматра се, његов повратак значио и њихов одлазак, па би то био и пад владе, а још једни ванредни парламентарни избори Словенију би потпуно блокирали.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
