Избрисано 20.000 Срба из бирачких спискова у Хрватској

Агенције
Избрисано 20.000 Срба из бирачких спискова у Хрватској

Загреб - Мостов министар унутрашњих послова Хрватске Влахо Орепић, који је смијењен крајем априла, за вријеме свог мандата избрисао је између 15.000 и 20.000 Срба из бирачких спискова.

Спутњик пише да је број Срба на бирачким списковима у Хрватској знатно смањен, а да су они брисани са списка и када нису били код куће.

Једино што српски народ у Хрватској може да очекује послије локалних избора је да и даље буде жртва политичких обрачуна, пише руски лист. Локални избори у Хрватској ће се одржати 21. маја. За највише тијело регионалног одлучивања, жупанијску скупштину, кандидовано је укупно 7.514 кандидата за мјеста у 21 жупанијској и скупштини града Загреба.

Зоран Којић, предсједник Српске народне странке из Вуковара, каже да је у случају његове Вуковарско-сремске жупаније ситуација јасна. Срби у тој жупанији могу да рачунају, каже, на то да ће имати власт у општинама Трпињи, Негославцима, Борову, Маркушици. Такође, законом је Србима загарантовано да ће имати замјеника градоначелника Вуковара и квоту од седам одборника у вуковарској скупштини.

- С обзиром на то да су се околности у посљедњих десетак година промијениле, ту квоту не испуњавају само странке са српским предзнаком. Разлог је што и ХДЗ и СДП и друге странке делегирају Србе на својим кандидационим листама, не би ли попунили ту квоту - објашњава Којић.

Захваљујући Закону о пребивалишту, према чијим одредбама право гласа на локалним изборима имају само оне особе које живе на територији општине на којој су пријављене, број Срба у Хрватској је битно смањен на предстојећим изборима, а крајњи циљ је, према Којићевим ријечима - смањивање броја Срба у Хрватској на попису који треба да се одржи 2021. године.

- Конкретно, у Вуковару, чак је петина, а можда и више Срба избрисано из бирачких спискова, те ће и број Срба у складу са тим бити далеко мањи - каже Којић.

Слично тврди и новинар недјељника "Новости" Саша Косановић, али он у брисању Срба из бирачких спискова наглашава улогу Моста, странке која је донедавно била коалициони партнер ХДЗ у влади Андреја Пленковића.

Иако српски заступници у Сабору подржавају Пленковићеву владу, та иста влада потрудила се да Срби на локалне изборе изађу у што мањем броју. Двије трећине Срба избрисано је из бирачких спискова за вријеме власти СДП-а, али тада, каже Косановић, због тога није било никаквих проблема, јер тада се радило о људима који заиста и не живе у Хрватској.

- Мост је дошао на власт да смањи број Срба у срединама попут Вуковара и у срединама у којима су Срби имали већину, а таквих је општина у Хрватској 16, јер је постојала фама да су Срби фиктивно пријављени. То је била главна прича Моста на изборима, и њихов недавно смијењени министар Влахо Орепић спровео је то у дјело - објашњава Косановић.

Међутим, Косановић каже да је полиција злоупотребљавала овлашћења и из бирачких спискова брисала људе које није затекла у кући у тренутку када су дошли да провјере да ли људи пријављени на некој адреси и живе ту. Редакција "Новости" затрпана је, каже Косановић, жалбама Срба које полиција није затекла код куће у тренутку провјере. Људи су били у пољима, у посјети код дјеце или негдје другдје. Једноставним констатовањем да нису ту, полиција их је брисала из бирачких спискова.

Само 450 кандидованих Срба

Од укупног броја кандидованих, Срба је тек 450. За Србе, најпоразније стање је у Крапинско-загорској, Међумурској и Дубровачко-неретванској жупанији, гдје кандидате уопште немају, док највише српских кандидата има у Личко-сењској жупанији - 44 од 155. У Шибенско-книнској жупанији кандидује се 45 Срба од 328 кандидата, док у Вуковарско-сремској број српских кандидата износи 50 од 246.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана