Изасланици епископског савјета СПЦ са званичницима стејт департмента: Закон задире у слободу вјероисповијести
ЦЕТИЊЕ - Закон о слободи вјероисповијести, који изазива масовне мирне протесте православних вјерника и српске и црногорске националности, али и грађана других вјероисповијести, корјенито и недопустиво задире у слободу вјероисповијести, посебно у колективном аспекту, указали су изасланици Епископског савјета СПЦ у Црној Гори на састанку са званичницима Стејт департмента у Вашингтону.
Изасланици Епископског савјета су, у разговору са представницима четири различита огранка Стејт департмента о ситуацији у Црној Гори, навели да су најпроблематичније одредбе Закона оне које је црногорска Влада прогласила за "политичка питања".
"То су питања нове евиденције и регистрације цркава и вјерских заједница и конфискације њихове имовине, сакралних објеката и земљишта које им вијековима законито припада. За ту потребу, Влада је увела и неприхватљиву ретроактивну примјену права која је забрањена и Уставом Црне Горе", саопштено је из Митрополије црногорско-приморске након састанка којем су присуствовали епископ диоклијски Методије и протојереј-ставрофор Радомир Никчевић.
Констатовано је да је спорни Закон усвојен без свеобухватног, институционалног и према јавности отвореног дијалога, не само противно препорукама Венецијанске комисије, него и изричитом ставу високог амбасадора САД за вјерске слободе Сема Браунбека, наводи се у саопштењу.
Изасланици Епископског савјета указали су на то да се из анализе Закона о слободи вјероисповјести јасно види да најзначајније препоруке Венецијанске комисије од 24. јуна прошле године или нису усвојене или су минимизоване до бесмисла.
Они су указали и на то да у текст Закона нису уврштене обавезујуће препоруке ОЕБС/ОДХИР-а из Смјерница из 2004. и 2014. године.
Према њиховим ријечима, Закон о слободи вјероисповјести обилује правним нормама које су у супротности са Уставом и чланом девет Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
"Спорни Закон је у функцији дискриминације првенствено наше Цркве, као најмногољудније, јер уводи правни партикуларизам, правну ликвидацију стеченог и судски потврђеног правног субјективитета наше Цркве и конфискацију црквене сакралне и остале непокретне имовине у ад хок дискриминаторном поступку", истакли су изасланици Епископског савјета на састанку,
На састанку је разматрано поштовање вјерских слобода, права на посједовање имовине, на окупљање и на слободни говор, као и примјери вјерске, језичке и националне дискриминације у Црној Гори.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
