Из осигурања преко бивше Санадерове фирме извукли девет милиона куна

Истрага је према информацијама “Јутарњег листа” покренута управо на инцијативу Швајцарске која је послије преузимања осигуравајућега друштва, које је преименовано у “Баслер осигурање Загреб”, утврдила неправилности те против бивших власника поднијела кривичне пријаве.

Оптужница је подигнута против Петре Тарле, бившег предсједника Управе Осигурања Загреб, затим Кристине Мићин, бившег члана Управе, дубровачкога предузетника Андре Гандића, те двојице грађевинских вјештака, Жељка Билића и Бранислава Томановића. Осим њих међу оптуженима се налази и сплитски бизнисмен Миро Бркић, у чијој је фирми “ХБХ” почетком деведесетих радио и тада млади интендант сплитског ХНК др. Иво Санадер.

Наиме, према оптужбама Државног одвјетништва, управо је у твртки “ХБХ”, у којој је према неким изворима Санадер раније био и сувласник, завршило неколико милиона куна из “Осигурања Загреб”.

Одустали од саслушања

Бркић је прије двије године изјавио како Санадер доиста јест радио код њега у “ХБХ” те да се фирма 1991. бавила откупом дугова државних фирми у Хрватској према фирмама у БиХ, гдје рат још није био почео.

“ХБХ” би затим дугове преко другога запослених, тадашњег предсједника ХДЗ-а БиХ Стјепана Кљуића, “утјерала” од фирми у БиХ, а запослени, међу којима су били Санадер и Кљујић, задржавали би провизију.

На овакве Бркићеве изјаве одмах је реаговао Кљуић рекавши како он, Бркић, Санадер, Раде Перковић и Јерко Доко јесу основали “ХБХ”, али да се фирма требала бавити продајом пољопривредних производа из БиХ у Хрватској, а не откупом дугова.

Мирослава Бркића као свједока на суђењу Санадеру у случајевима “Хипо” и “Ина-МОЛ” предложила је Санадерова обрана, и то управо како би покушала доказати да је Санадер своје богатство стекао прије инкриминисаног периода.

Бркић се није појављивао на суђењу, а на крају се од његова саслушања одустало.

Међутим, сада ће Бркић по свему судећи морати у судницу, али не као свједок.

Наиме, током истраге је утврђено да су непосредно прије продаје “Осигурања Загреб” Швајцарцима Петра Тарле и Мићин склопиле неколико уговора с Бркићевом фирмом “Слон” из Сплита.

Од “Слона” су се куповале некретнине по нереално високим цијенама, а одмах послије продаје “Осигурању Загреб”, “Слон” би дуг препустио “ХБХ-у”, те тако испада да би се на крају новац извукао у “ХБХ”.

“ХБХ” је тако у априлу 2007. добио потраживања у вриједности од око девет милиона куна, премда се према накнадним процјенама вјештака радило о земљишту вриједном свега 120.000 куна.

Наиме, “Осигурање Загреб” је исти дан, 5. априла 2007., од “Слона” купило земљиште у Илови код Кутине за 5,1 милион куна те друго код Пакраца за 3,8 милиона куна.

Накнадним процјенама прибављеним од ПБЗ некретнина прво земљиште процијењено је на 77.000, а друго на 42.127 куна, чим би илегална зарада за “ХБХ” била око 8,8 мил. куна.

Зграда у центру Загреба

Још су занимљивији случајеви у којима се Петри Тарле на терет ставља да је уговоре о купњи некретнина потписивала с познатим дубровачким бизнисменом Андром Гандићем, познатим и као једним од највећих спонзора неуспјешне предсједничке кампање загребачкога градоначелника Милана Бандића 2010.

Гандић се, уз Перу Вићана, недавно неправомоћно осуђеног у афери “Вртови сунца”, налазио у групи дубровачких бизнисмена који су, сваки с појединачном донацијом од 90.000 куна, Бандићу осигурали готово милион куна.

Према инкриминацијама из оптужнице, Тарле је од Гандића, тада другог највећег дионичара “Осигурања Загреб”, куповала некретнине које уопште нису биле његове.

Ријеч је о згради поккрај Кватерникова трга у Загребу коју је “Осигурање Загреб” у марту 2007. купило од Гандића за 4,9 милиона куна, а која уопште није била у Гандићеву власништву.

У другом случају радило се о 558 квадратних метара земљишта у Гружу за које је “Осигурање Загреб” Гандићевој фирми “Петрус” исплатило 6,9 милиона куна.

Фиктивни послови

Према инкриминацијама Државног одвјетништа, ни ово земљиште није било Гандићево па се заправо ради о фиктивном послу.

На испитивању током истраге Петра Тарле и Андро Гандић бранили су се шутњом.

Кристина Мићин је испричала како она у “Осигурању Загреб” никад није одлучивала о продаји некретнина, те да је споразуме потписала у доброј вјери као трећи члан Управе, а и цијена некретнина тада јој се није чинила нелогична.

Бркић је, пак, рекао да се он није мијешао у избор вјештака који су процјењивали земљишта у Кутини и Пакрацу те да је такву цијену прихватила и Пореска управа.

- Да је Пореска управа сумњала у процијењену вриједност некретнина, утврдила би већу пореску основицу од уговорене купопродајне цијене - рекао је тада несуђени свједок Санадерове одбране.

Осим те оптужнице, против Тарле се због једнаке ситуације води још неколико поступака, а у свима сумња се на извлачење новца из “Осигурања Загреб” прије него што га је с Гандићем продала Швајцарцима.

Кривичне пријаве

Након куповине “Балоисе” је најприје преко адвоката Крунослава Штенгла поднио низ кривичних пријава против Тарле, али још горе за њу поднио је и низ тужби за накнаду штете, и затражио низ блокада и њене и Гандићеве имовине.

Прије двије године Тарле је наводно склопила нагодбу с “Баслером” те у тајности и тишини одлучила вратити 20-ак милиона куна за које су је Швајцарци тужили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.