Истраживање: Коме Црногорци највише вјерују и шта мисле по питању Украјине

Грађани Црне Горе најмање повјерења имају у политичке партије а сада већ традиционално највише у вјерске заједнице, али ниједна институција није добила оцјену преко 3, што је мало или осредње.

„Није нетипично, али је инструктивно и све ниже повјерење у медије који се све више виде као превише пристрасни. Водеће на листи су вјерске заједнице које последњих година имају и висок степен политичке мобилизације“, казала је Далиборка Уљаревић из ЦГО.

Тренд раста мишљења да се Црна Гора не креће у добром правцу сада стагнира, али остала је, каже Уљаревић, перцепција да ствари нијесу добро постављене. Међутим, и у тим трендовима смо подијељени.

„Да ствари иду у бољем правцу доминантан је став припрадника српске националности, док нешто песимистичнију позицију заузимају припадници ЦГ националности и мањиских народа, односно Бошњаци, Хвати и Албанци“, наводи Уљаревић.

Економија и новчаници нас обично уједине, па скоро 70 одсто грађана највише брине егзистенција, односно раст цијена, који доминатно утиче на њу. Одмах иза ње је стара бољка – корупција и организовани криминал, а имамо и нове бриге.

„Оно што овдје посебно брине и што бих истакла као новина јесте висок ниво страха од унутрашњих конфликата и политичке нестабилности. Та могућност унутрашњих сукоба представљазначајну већу бригу код оних који се изјашњавају као Црногорци и припадницимање заступљених народа“, каже Уљаревић.

Трећина грађана подржава посљедња хапшења, али кажу да ипак треба сачекати резултате, односно пресуде. Повјерење у ГСТ Владимира Нововића је три пута веће, али зависи и до кога ће рука правде доћи.

„Неселективан приступ према почионицима кривичних дјела, независно од тога којој политичкој партији припадају, одређиваће перцепцију грађана према њему“, додаје Уљаревић.

Аполитичким чином чак 48 одсто грађана сматра налог за рушење куће бившег предсједника Мила Ђукановића док од новог у очекују да буде предсједник свих грађана, те да не мора да поднесе оставку на партијске функције.

Од нове Владе више од половина испитаних очекује да се бави побољшањем животног стандарда, што и не чуди ако упоредимо тренутне приходе и трошкове живота

„49 одсто грађана, дакле мање од половине сматра да мјесечни приходи нису довољни да би се покрили животни трошкови у току једног мјесеца…“, истиче Вук Чађеновић из Дамара, преноси дан.цо.ме

И док чекају да нека нова Влада побољша стандард петина испитаника сматра да никада неће ући у Европску унију, а биљежи се и пораст оних који су неутрални када је у питању војна интервенција Русије на Украјину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.