Инспекција наложила уклањање спомен-плоче у Морињу
Из УИП су констатовали да нема документације која доказује да се предметна плоча налази у Програму спомен-обиљежја који усваја Скупштина Општине Котор, нити да постоји сагласност Владе Црне Горе јер се ради о догађају за који није протекло прописаних 50 година од момента настанка
Управа за инспекцијске послове (УИП) наложила је Општини Котор да у року од три дана уклони спомен-плочу на објекту некадашњег логора Југословенске народне армије (ЈНА) у Морињу, потврдио је "Вијестима" предсједник Општине Котор Владимир Јокић.
Плочу су претходно поставили министар вањских послова Ранко Кривокапић и министар одбране Рашко Коњевић.
Из УИП су констатовали да нема документације која доказује да се предметна плоча налази у Програму спомен-обиљежја који усваја Скупштина Општине Котор, нити да постоји сагласност Владе Црне Горе јер се ради о догађају за који није протекло прописаних 50 година од момента настанка
Додаје се и да је инспекторка за заштиту културних добара послала захтјеве за изјашњење министарствима вањских послова и одбране на основу којег акта су поставили предметну плочу, и да ће након тога обједињене списе предмета упутити надлежном тужилаштву на оцјену и даље поступање.
У записнику пише и да је Јокић рекао да није било никакве иницијативе Министарства вањских послова и Министарства одбранза за доношење програма спомен обиљежја и да је он о догађају информисан из медија и да нису испуњени законски услови за постављање плоче.
Он је позвао Владу Црне Горе и УИП да, уколико се његове тврдње испоставе као тачне, поднесу кривичне пријаве против Кривокапића, Коњевића и других НН лица због кршења Закона о спомен-обиљежјима.
”Ко оштети, уништи, неовлашћено измијени, доради, измјести, замијени или уклони спомен-обиљежје, подигне или организује подизање спомен-обиљежја чије подизање није дозвољено, казниће се казном затвора до три године”, прописује члан 43 тог закона.
Министарства ћуте
„Вијести“ су дан након откривања спомен-плоће писале да је МВП експлицитно прекршило више одредби Закона о спомен-обиљежјима.
Центар за женско и мировно образовање АНИМА, Акција за људска права (ХРА) и Центар за грађанско образовање (ЦГО) апеловали су на Коњевића и Кривокапића да јавност обавијесте о правном основу за постављање спомен-обиљежја у Морињу, а имајући у виду јавна оспоравања и како би се разјашњењем тог питања допринијело напорима за успостављање, а не оспоравање културе сјећања.
Кривокапић и Коњевић, те министарства на чијем су челу, још увијек нису јавно реаговали на тај апел.
Критике натписа на плочи
У јавности је критикован и начин на који спомен-плоча текстом третира историјске околности 1991. када је држава Црна Гора била несумњиви и вољни учесник агресије на Републику Хрватску на подручју Конавала и Дубровника.
На њој пише да је “током великосрпске агресије на Хрватску”, на том мјесту био логор, такозвани Центар Морињ и да је посвећен заточеним хрватским цивилима и браниоцима.
”Сјећамо се злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су преживјели заточеници. Да се никада не понови”, пише на плочи коју потписују министарства одбране и вањских послова.
Јасмина Коларић из Фонда за хуманитарно право написала је да се натписом релативизује и одговорност и позиција жртава.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
