Игре на срећу под ударом, приходи државе на коцки
ПОДГОРИЦА - Влада Црне Горе је нацртом фискалне стратегије и кроз предлог измјена закона о порезу на доходак физичких лица предвидјела увођење пореза на добитке од игара на срећу од 15 одсто, са намјером да од ове дажбине државни буџет годишње приходyје пет милиона евра.
Групација приређивача игара на срећу при Привредној комори предала је примједбе на овај предлог Министарству финансија, у којима наводе да упоредна пракса показује да ће увођење овог пореза утицати на пад уплата код легалних приређивача игара на срећу до 30 одсто, а тиме и на смањење прихода државног буџета од варијабилне накнаде на игре на срећу, због чега предлажу да од овог предлога треба одустати.
Држава сада од концесија на игре на срећу приходyје годишње око 22 милиона евра, и тај износ стално расте.
Предлог из 2014. неславно прошао
Увођење овог пореза у истом проценту и на исти начин Скупштина Црне Горе је усвојила у децембру 2014. године на предлог групе посланика ДПС-а, а он је требало да се примјењује од 1. јануара 2015. године. Међутим, тадашње министарство финансија није урадило подзаконске акте којим би дефинисало начин обрачуна овог пореза, уз незванично образложење.
Како није било тих подзаконских аката, приређивачи игара на срећу у 2015. години нису од својих играча који су имали добитке одбијали овај порез. Скупштина је у децембру 2015. године усвојила измјену закона којом брише порез на добитке од игара на срећу. Током тадашње расправе да ли је овај закон могуће спровести, Скупштини је поднијета петиција са 18 хиљада потписа грађана против овог пореза, што је једна од најбројнијих петиција која је до сада организована.
Сада, девет година након тог неуспјешног покушаја, нова Влада покушава увести порез на исти начин. Основица обрачуна пореза били би сви добици, односно разлика између уплате и исплате. Износ пореза би обрачунавали и наплаћивали сами приређивачи игара на срећу, односно одузимали од добитка који оствари њихов играч.
„Порез на приходе остварене од игара на срећу обрачунава и обуставља приређивач игара на срећу при свакој исплати добитка и уплаћује најкасније наредног радног дана од дана исплате,“ наведено је у нацрту закона о порезу на доходак физичких лица, који је био на јавној расправи до 8. августа.
Овај порез је један од многих које Влада планира да уведе како би надокнадила губитак од око 280 милиона евра, који ће имати планираним смањењем доприноса на пензијско осигурање.
Играчи ће отићи на стране сајтове
Групација приређивача игара на срећу сматра да од овог предлога треба одустати јер ће значајан дио прихода отићи на црно тржиште и стране интернет приређиваче, гдје играчима неће бити смањен добитак због овог пореза.
„Предлог је да се од овог рјешења одустане и то из разлога што су ранији покушаји имплементације овог рјешења и међународна пракса показали да ова мјера негативно утиче на укупне приходе од игара на срећу, који су за државу веома важни јер доводи до битног смањења прихода државе по том основу, а у питању је категорија варијабилне концесионе накнаде. Увођење мјере опорезивања добитака утиче на пад уплате код легалних приређивача и то у износу од око 30%, што има негативне реперкусије на приходе које држава остварује од варијабилне концесионе накнаде, као најважнијег прихода од игара на срећу. Стога је увођење мјере опорезивања добитака од игара на срећу у супротности са прокламованим циљевима у Фискалној стратегији,“ наведено је у примједбама ове групације Привредне коморе.
Они очекују да ће увођење овог пореза генерисати фискалну евазију и сиву економију и то из разлога што ће играчи свој новац улагати на стране сајтове и оне оператере који немају обавезу плаћања пореза на добитак.
Држава губи на варијабилној концесији
Из ове Групације наводе да приређивачи већ плаћају варијабилну концесиону накнаду од 10 или 15 одсто, зависно од врсте игре, на разлику између уплата играча и исплата добитака, а да би увођење пореза на добитке играчима смањило ту разлику, односно држава би мање приходовала од те накнаде.
„С обзиром да се варијабилна концесиона накнада обрачунава као разлика уплате и исплате, умањење категорије уплате у играма на срећу, условиће значајне негативне ефекте на категорију варијабилне концесионе накнаде и може се очекивати значајно смањење прихода државе по том основу (који су у претходном периоду расли и за које се очекује да ће увођењем новог онлајн надзора и даље расти). Стога су реалне пројекције да ће увођење ове мјере умањити укупне приходе државе који се остварују из дјелатности игара на срећу. Увођење мјере опорезивања добитака имало би много веће негативне ефекте на концесиони приход државе, од позитивних ефеката пораста прихода по основу пореза на доходак физичких лица,“ сматрају приређивачи.
Спорна разлика између уплате и исплате
Из ове Групације ПКЦГ имају примједбе и на технику примјене предложених рјешења, као и да постоји колизија између предложеног Закона о порезу на доходак физичких лица и важећег Закона о играма на срећу.
„Постоји битна садржајна разлика између категорије дохотка и добитка у играма на срећу. Обавеза законодавца је да приликом увођења фискалних мјера јасно дефинише категорију која се опорезује, основицу опорезивања и стопу опорезивања. Са тим у вези неопходно је да законодавац дефинише категорију: добитка, односно, претходно, оно што се сматра укупним улогом у играма на срећу. Такође временско разграничење трошка/улога и кореспондентне категорије добитка веома значајно утиче на регулисање ове нове дажбине,“ наведено је у примједбама.
Они наводе да се код различитих облика приређивања игара на срећу - казина, аутомата, кладионица, лутријских игара, улог различито третира, пишу Вијести.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
