Идентификовани посмртни остаци Мирка Остојића из Хрватске Костајнице

Остојић, чији су посмртни остаци идентификовани јуче, отишао је крајем септембра 1991. године из родног мјеста у посјету рођацима у Бјеловар.

Усљед општег напада Зенги на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су 15 дана били под тоталном блокадом, Остојић се као и други Срби склонио у касарну "Божидар Аџија".

Ту се затекао 29. септембра 1991. године, када је командант 265. механизоване бригаде пуковник Рајко Ковачевић, с обзиром на то да је изостала помоћ виших команди ЈНА, а настала ситуација није давала никакву шансу за даљу успјешну одбрану, наредио обуставу даље одбране.

Пуковник Ковачевић је наредио одлагање оружја, предају војника и старјешина и њихово постројавање у кругу касарне, након чега су припадници Зенги ушли у касарну из које више није пружан отпор.

По уласку Зенги, стријељани су командант Ковачевић и његови помоћници, потпуковник Миљко Васић и капетан прве класе Драгиша Јовановић, а у касарни на Војновићу, погинула су седморица припадника ЈНА - Зоран Крстић, Шукри Кељани, ЛЈубиша Лазић, Недељко Јоветић, Ејупи Бертоли, Горан Радовановић и Милорад Ђорђевић.

Заробљено је 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и око 250 војника, који су, након физичких и психичких злостављања у логорима у Бјеловару, размијењени 9. новембра исте године у тадашњем Босанском Шамцу.

Шесторица заробљених лица Радован Барберић, Здравко Докман, Радован Гредељевић, Иван Хосјак, Бошко Радоњић и Мирко Остојић издвојени су и затворени у полицијску станицу, одакле су их, четири дана касније, извела униформисана лица са фантомкама на главама и стријељала исте ноћи у шуми Чесма, недалеко од мјеста Мало Кореново.

Са њима је био и цивил Саво Ковач из Бјеловара, који је, игром случаја, иако је задобио три прострелне ране, преживио стријељање.

За описане злочине над цивилима и припадницима ЈНА, тада једине легитимне и регуларне војске у СФРЈ, у чијем саставу је у то вријеме формалноправно била и Хрватска, још нико није осуђен иако је било и пријава пред Хашким трибуналом и оптужница пред Војним судом у Београду и суђења пред хрватским судовима.

На "Веритасовом" списку несталих налази се још 1.540 особа српске националности, међу којим су 1.102 цивила, од којих 436 жена. Ова лица су нестала у периоду од 1991. до 1995. године на подручју Хрватске и Републике Српске Крајине.

"Веритас" тренутно располаже подацима за више десетина познатих мјеста укопа са 163 посмртна остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком "непознат", који и 27 година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију и идентификацију.

Према јуче објављеном саопштењу Комисије Владе Србије за нестала лица, Остојићеви посмртни остаци преузети су од хрватске стране 1997. године као НН лице и сахрањени на гробљу Лешће у Београду.

Након ексхумације ради утврђивања идентитета, од Међународне комисије за нестала лица /ИЦМП/ добијен је позитиван ДНК извјештај, па ће сахрана, како наводе из "Веритаса" бити обављена у складу са жељом породице. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.