Хрватску чека додатно стагнирање људских права
ЗАГРЕБ - Људска права у Хрватској стагнирају, оцијенила је Кућа људских права Загреб у свом редовном извјештају у којем се, између осталог, наводи да иако 21 општина и град законски морају службено да користе језик и писмо српске мањине, ту обавезу занемарују.
Како преноси портал загребачког недјељника Новости, у извјештају се наводи и да је прошле године дошло до више злочина из мржње почињених у Сплиту, Уздољу и на Брачу.
Извјештај о стању људских права за 2019. настао је на основу системског цјелогодишњег праћења и доприноса више од 40 организација цивилног друштва и научника.
Преглед стања људских права објављен је у тренутку пандемије корона вируса чији је утицај на људска права већ сада без преседана, наведено је у саопштењу доствљеном медијима.
“У Хрватској у оваквим околностима минимално можемо очекивати стагнацију у подручјима људских права у којима смо забиљежили напредак 2019, а реално је очекивати знатно погоршање у подручјима гдје није било помака прошле године”, наводе аутори публикације.
Истиче се да у 2019. није било јасног системског напретка, али ни мјерљивих и видљивих напора усмјерених на јачање и изградњу система заштите и промоције људских права.
“Умјесто напретка, континуирано свједочимо проблемима и кршењима људских права у подручјима попут медијских слобода и правосуђа”, наводи се такође.
Када је ријеч о правима националних мањина, оцијењује се да ни у прошлој години није било значајног напретка у спровођењу Уставног закона о правима националних мањина која је отежана углавном непостојањем одговарајућих санкција за непридржавање законских одредби.
Аутори наводе да ни у 2019. години влада није израдила и послала у саборску процедуру измијењени Закон о службеној употреби језика и писма националних мањина, чиме се директно крши одлука Уставног суда и онемогућава остваривање права националних мањина на службену и равноправну употребу њиховог језика и писма на подручју Вуковара.
“У већини случајева, на институцијама и на знаковима који означавају називе насеља нема знакова на српском језику и ћириличном писму; не постоје ни обрасци и материјали за јавну управу на језику те мањине”, написано је у публикацији.
Осим тога, аутори истичу забринутост због злочина из мржње почињеним у Сплиту, Уздољу и на Брачу.
Такође забрињавају и изјаве у медијима и на друштвеним мрежама које су посебно усмјерене на српску националну мањину, а које карактеришу етничка нетрпељивост, говор мржње, дискриминацијски говор и историјски ревизионизам.
Споменути су и Срби повратници који још увијек нису у могућности да остваре своја имовинска права, спроведу оставинске расправе, остваре власништво те ускладе земљишнокњижно и катастарско стање, због чега је њихова имовина и даље изложена узурпацији и девастацији, преносе Новости.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
