Хрватски генерал признао ратне злочине, Милановић најавио да ће га дочекати

Предсједник Зоран Милановић обећао је да ће генерала Миливоја Петковића примити на Пантовчаку када изађе из затвора.

Али сада постоји проблем: да ли ће бити примљен као осуђени ратни злочинац или као “ратни преступник”?

“Ја ћу примити и Миливоја Петковића када изађе из затвора, а надам се да ће то бити ускоро, јер он није ратни злочинац”, рекао је Милановић недавно, након што је примио Тихомира Блашкића на Пантовчаку.

“Да је одговоран за одређене прекршаје. Оно што је Блашкић осуђен је политичка пресуда, као и Петковић.”

Ако неко тада није разумео, Милановић је то још једном поновио: “Миливој Петковић није ратни злочинац”.

Али јуче је исти Миливој Петковић, један од команданата ХВО - а којег је Хашки трибунал 2017. осудио на 20 година затвора за ратне злочине и злочине против човечности, у писму председнику Механизма за међународне кривичне судове Кармел Агиус прихватио одговорност за дела за која је осуђен, изразио кајање и затражио превремено пуштање на слободу.

“Нема оправдања”

“Морам да кажем вама и свима осталима да прихватам пресуду и личну одговорност за своје поступке или пропусте који су довели до злочина за које сам осуђен”, написао је Петковић у руком писаном писму.

“Прихватио сам и казну коју издржавам. Нема оправдања нити оправдања за почињене злочине.”

Петковић је, дакле, прихватио пресуду, прихватио је казну, прихватио је личну одговорност за радње и пропусте, прихватио је да нема оправдања нити оправдања за почињена дела.

Па зашто Зоран Милановић проналази изговоре и изговоре? Зашто Милановић каже да је Петковићева пресуда “политичка”, да “није ратни злочинац”, да “нису сви осуђени у Хагу за ратне злочине”? Иако је Петковић због тога осуђен и управо зато је изразио кајање и жаљење.

Ко је овде злочинац?

Како ће тада Милановић примити Петковића? Како ће изгледати састанак председника Хрватске који тврди да Петковић није ратни злочинац са генералом Петковићем, који је изразио жаљење због својих поступака и пропуста који су довели до злочина?

Наравно, генерал је све то написао у писму тражећи његово превремено пуштање на слободу, па ће неко - можда и сам Милановић - моћи да каже да је то била само тактичка обмана и да би сваки осуђеник рекао све што је потребно, само да би био ослобођен из затвора.

Али Петковић је ипак признао оно што Милановић одбија да призна. Да је ратни злочинац.

Таква релативизација ратних злочина, игнорисање пресуда Хашког трибунала, који је такође део хрватског правосуђа, као и превазилажење признања самог генерала, шокантно је и неприхватљиво понашање председника демократске државе.

Дипломирање злочинаца

Оваква ескалација злочина, где Милановић упоређује злочине Блашкића и Петковића са злочинима Ратка Младића, отвара пут ономе што се већ дуже време дешава, свакој земљи да заштити и прослави своје злочинце, и која ствари враћа назад до првог.

Овде је значајна још једна Петковићева реченица: “Признање почињених злочина, искрено кајање и изражавање саучешћа породицама настрадалих једини је начин искреног помирења, очувања мира и суживота међу народима БиХ и целе бивше Југославије. “

Генерал је то схватио. Зашто Милановић то одбија да разуме?

Петковић признаје злочин јер сматра да је то једини начин за помирење и очување мира. Милановићева релативизација и ескалација злочина иду у сасвим другом смеру. То нарушава помирење и угрожава мир и суживот.

Отвара ране

Петковић наглашава да “осећа искрено кајање и изражава дубоко саучешће свим жртвама, припадницима бошњачког народа, њиховој родбини и пријатељима”. Милановићеве изјаве само отварају ране и иритирају припаднике бошњачког народа.

Као и недавно одликовање јединица ХВО-а повезаних с ратним злочинима у БиХ.

Милановићев став према Блашкићу и Петковићу надовезује се на апологетски став Колинде Грабар Китаровић према Дарију Кордићу и Слободану Праљку, где се испоставило да хрватски председници величају или амнестирају осуђене за ратне злочине. Иако би Милановић и овде вероватно умањио грехе ових осуђеника.

Он је погазио признање

Уместо да Милановић преузме поруке и тон из Петковићевог писма, као и поруку да “нема оправдања ни оправдања” за почињена дела, он поништава пресуде, Хашки трибунал, помирење, суживот, као и демократске стандарде , здрав разум и хуманост, настављајући стандарде које је поставио његов претходник, а основао Фрањо Туђман.

Скоро је рекао да Хрват не може починити ратни злочин

И стога, шта год Милановић тврди, ако успе да дочека Петковића на Пантовчаку, остаће у историји и колективној свести да је примио осуђеника за ратне злочине. А у исто време, поред свих демократских стандарда, чак је погазио своје признање и кајање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.