Хрватска у Ватикан послали најјачи састав, тема: Писмо српског патријарха

Како пише "Јутарњи лист", у јакој делегацији били су сви чланови Сталног вијећа Хрватске бискупске конференције (ХБК), кардинал Јосип Бозанић, предсједник ХБК и задарски надбискуп Желимир Пуљић, надбискуп ђаковачко-осјечки Ђуро Хранић и поречко-пулски бискуп Дражен Кутлеша који је уједно и предсједник Бискупске комисије ХБК за односе с државом.

Како незванично преноси "Јутарњи", састанак с папом Фрањом тражили су хрватски бискупи и то након што је, како нам објашњава суговорник, јавност била упозната с писмима које је патријарх Српске православне цркве Иринеј два пута упутио папи Фрањи прошле године. Осим тога, Папи су предложили и неколико чланова за мјешовиту радну групу Католичке цркве и СПЦ-а.

Прелдожени чанови за мјешовиту комисију

Према нагађањима, предложено је неколико историчара с Хрватског католичког свеучилишта који су учествовали на недавном научном симпозију о Степинцу и монс. Јурај Батеља, постулатор каузе.

Незванично, додаје се, став ХБК је да у радној групи морају да буду стручњаци, а не само епископи које је предложио СПЦ. Према информацијама Јутарњег, Ватикан ће именовати још неке чланове, прије свега бискупе и свештенике који су имали прилику да истражују и који су упознати са животом Степинца.

Садржај писама који је узнемирио хрватске бискупе, подсјетимо, ексклузивно је објавио Јутарњи лист ове године, а према њима, писана кореспонденције између СПЦ-а и папе Фрање одвијала се током 2014. и 2015. године.

Осим садржаја, хрватске бискупе неугодно је изненадило што се СПЦ с Ватиканом договара без њиховог знања.

- Ако желимо дијалог, у дијалог морају сви да буду укључени - каже саговорник "Јутрањег" добро упознат с том проблематиком.

Прво писмо патријарх Иринеј писао је папи Фрањи у априлу 2014. године, и то након што је кардинал Ангело Амато, префект Конгрегације за проглашење светих, најавио да ће се Папи предложити да се кардинал Алојзије Степинац уздигне у ред светих.

Шта стоји у писму патријарха Иринеја

У писму је наведено да се кардинал Степинац заузимао за поједине прогоњене Србе и Јевреје, али да је "свесрдно подржао стварање НДХ" те "вишеструко учествовао у стварању атмосфере нетолеранције која је царевала у тој држави, копији Хитлерове Њемачке и Мусолинијеве Италије".

Наведено је да СПЦ-у највише смета што кардинал Степинац "није протестовао, него је ћутао и кад се знало да је нацистички усташки режим на најужаснији начин послао у смрт три православна епископа, више стотина православних свештеника и монаха и више стотина хиљада православних верника, његових суграђана", што је ћутао и кад су хрватске усташе, међу осталим, мучили и убијали и православне Србе те што је "ћутао и пред чињеницом да су у ‘његовој’ држави хладнокрвно, плански и суставно убијана и деца ‘непожељних’ грађана те државе - Срба, Јевреја, Цигана…".

Према ставу СПЦ-а, то није био пут према помирењу двију цркава, а у писму је описана и бојазан да би Степинчева канонизација "само продубила ране и постојеће разлике, а знамо колико је манипулација памћењем и прошлошћу допринела трагичним догађајима на Балкану деведесетих година прошлог вијека, догађајима од којих су само непријатељи хришћанства имали користи и радости".

И папа писао партирјарху СПЦ

Папа је патријарху Иринеју писао најмање два пута, а пошто је одлучио да одложи канонизацију и оснује комисију између СПЦ-а и Католичке цркве, Иринеј му је у јулу прошле године послао писмо захвале.

Према нашем суговорнику, садржај тих писама "разочарао је врх Католичке цркве у Хрватској".

- То је класична прича СПЦ-а и подвала на коју, дубоко сам ујверен, папа Фрањо није насјео. Конгрегација је свој посао завршила, Степинац је свет, а екуменска геста Светог оца и оснивање мјешовите радне скупине СПЦ треба схватити као прилику да истински упозна Степинца. То је Папина намјера - увјерен је наш суговорник.

Хрватску католичку јавност око одлагања канонизације умиривао је апостолски нунциј Аллесандро Д’Ериццо. Више је пута одлучно истакнуо да више нема испитивања Степинчеве светости и да му је Папа признао да је одмах могао потписати Декрет о Степинчевој светости јер "ту нема двоумљења".

"У првом писму папи Фрањи патријарх Српске православне цркве пише: ‘Ми Вас, Ваша Светости, молимо да питање канонизације кардинала Степинца скинете с дневног реда и препустите непогрешивом Суду Божјем’", наводи новинар Драго Пилсел у ауторском тексту у Јутарњем листу, којим анализира захтјев поглавара СПЦ да се обустави канонизација Алојзија Степинца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.