Хрватска прихватила 13 дјеце миграната без пратње

Дјеца ће, наводи се, бити адекватно смјештена и биће им пружена сва потребна психосоцијална и друга помоћ.

То тим прије јер је, наводи се, ријеч о дјеци истрауматизованој ратом и избјеглиштвом, као и боравком у камповима.

Дјеци ће бити интегрисана у хрватско друштво, за шта је обезбијеђена и финансијска подршка, с тим да ће бити потребна и помоћ локалне заједице.

Хрватска је једна од 10-ак држава чланица ЕУ које су се одазвале позиву Грчке, на чијем су тлу дјеца без пратње, а касније и Њемачке да се помогне малољетницима, чиме показује хуманост и солидарност с другом ЕУ чланицом која је под највећим ударом миграната.

Детаљи о деци без пратње не откривају се због њихове заштите нити гдје ће бити смјештена у Хрватској, нити одакле долазе.

Међутим, статистика показује да већина малољетника премјештена по државама ЕУ долазе из Авганистана (51 посто), из Сирије (26 посто), из Ирака (8 посто), из Палестинских територија (4 посто), из Сомалије (3 посто) и осталих држава (8 посто).

Процедура прихвата дјевојчица траје од септембра 2019. године, кад је грчки министар заштите грађана Михалис Кристохолидис свим министрима унутарњих послова чланица ЕУ, па тако и хрватском министру Давору Божиновићу, послао писмо с молбом за премјештање малољетника без пратње из прихватних центара на грчким острвима.

Наводи се да одзив држава чланица ЕУ ни приближно није одговарао грчким потребама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.