Хрватска плаћа материјалну штету Србину из Глине осуђеном због клевете
СТРАЗБУР - Европски суд за људска права наложио је Хрватској да на име материјалне штете Радету Миљевићу (76) из Глине исплати 2.281 евра и друге трошкове, јер га је хрватско правосуђе осудило због наводне клевете пуковника у пензији И.П, поводом навода које је против пуковника изио у својој одбрани у другом поступку у којем му се судило за ратни злочин у Глини 1991. године.
Суд је у пресуди која је данас објављена, утврдио да је Хрватска Миљковићу, који је био припадник јединица САО Крајине, повредила право на слободу говора гарантовано Европском конвенцијом о људским правима.
Суд сматра да је утврђивање повреде права из Конвенције довољна сатисфакција за Миљковића, па му није досудио и накнаду нематеријалне штете.
На ову пресуду постоји право жалбе, па ће поменути износ на име материјалне штете Хрватска морати да плати Миљковићу у року од три мјесеца, по њеној правоснажности.
Суд у Стразбуру је закључио да су у овом случају домаћи судови пропустили да нађу правичан баланс између Миљковићеве слободе говора у контексту његове одбране од оптужби за ратни злочин у Глини, са једне стране, и пуковниковог права на заштиту своје репутације, са друге стране.
“Конкретно, изјаве подносиоца представке (Миљковића) нису биле злонамерне и биле су довољно повезане са његовим случајем, док би пуковник требало да буде толерантнији према критикама, с обзиром на то да је ушао у јавну арену присуствујући саслушањима у вези са Миљковићевим случајем и својим високим активностима на откривању ратних злочина”, наводи се у пресуди.
Европски суд истиче да предност треба да има оптужени који жели слободно да говори у своју одбрану, без страха да ће бити тужен за клевету, све док његове изјаве не изазивају лажну сумњу за кажњиво понашање неког учесника у поступку или трећег лица.
То, како додаје, овде није био случај, јер Миљковићеве оптужбе на рачун пуковника нису довеле до било какве кривичне истраге против њега.
Миљевићу се у Хрватској судило због оптужби да је учествовао у убиству четири цивила која су из ратног затвора у Глини 1991. године одведени и убијени, а у својој завршној ријечи, тврдио је да је његово процесуирање политички мотивисано, те да га је покренуо пуковник у пензији И. П. који се бавио откривањем злочина над Хрватима током рата 1991-1995. године.
Посебно је указивао да је И.П. био умешан у утицање на сведоке током поступка и да је организовао медијску хајку против њега.
Међутим, у том поступку је према писању хрватских медија, након трећег поновљеног суђења, суд закључио да он јесте извео четири цивила из затвора у Глини, али да нема доказа да је учествовао у њиховој екзекуцији или да је за њу знао.
У међувремену И. П. је порекнуо поступак против њега због клевете, у којем је Миљковић 2012. године осуђен јер су хрватски судови закључили да су његове изјаве у завршној речи представљале безобзиран и неутемељен напад на пуковника.
Наложено је да му плати казну 1.000 хрватских куна (око 130 евра) и трошкове адвоката И. П.
Након што је исцрпио правне лијекове у Хрватској, Миљковић се обритио суду у Стразбуру.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
