Хрватска најзадуженија од нових чланица ЕУ, дугове ће враћати и генерације које долазе

То је закључак који се може извући из посљедњих доступних података о стању дуга државе, као и о спољном дугу земље, пише Index.

Према посљедњим проценама евростатистичара дуг сектора државе, у који, осим државе, улазе и локалне власти те ванбуџетски фондови, крајем јуна је досегао вриједност од 85.3 одсто бруто домаћег производа (БДП). Очекивања аналитичара Рајфајзена показују да би Хрватска крај 2020. године требало да дочека с јавним дугом у висини 87.1 одсто БДП-а.

У овој години држава ће јако повећати задужења

Поједностављено, крајем 2020. године јавни дуг би требало да износи око 391.7 милијарди куна (око 51 милијарду евра), или 26.8 милијарди куна више него крајем прошле године. Тада је, наиме, сектор државе дуговао, показују подаци макроекономиста Рајфајзена 292.9 милијарди куна, или 72.8 одсто хрватског БДП-а.

Хрватска није изолован случај по расту јавног дуга у Европи у јеку коронакризе. Повећање јавног дуга у овој је години присутно у свим чланицама.

Многе чланице Уније имају и знатно већи ниво јавног дуга од Хрватске. Тако је, на примјер, средином године, према подацима Евростата, јавни дуг Грчке износио чак 187.4 одсто БДП-а, Италије 149.4 одсто БДП-а, Португала 126.1 одсто БДП-а, Белгије 115.3 одсто БДП-а, Француске 114.1 одсто БДП-а, Кипра 113.2 одсто БДП-а, а Шпаније 110.1 одсто. Све те земље у првој половини ове године знатно су повећале јавни дуг.

Расту и дугови осталих чланица ЕУ, али оне су богатије и развијеније од Хрватске

Ипак, одстоји неколико разлика између њих и Хрватске. За почетак, те државе су развијеније од Хрватске, што ће им, кажу економисти, ипак омогућити лакшу отплату дугова.

Надаље, све су оне већ у еврозони, што им користи и у политици задужења, док се Хрватска тек квалификује за увођење јединствене европске валуте, за шта је један од услова и свођење јавног дуга на 60 одсто БДП-а.

Вреди споменути, како пише Index, и да Хрватска има највећи ниво јавног дуга међу новим чланицама ЕУ на истоку континента.

Тако је, на примјер, јавни дуг Словеније крајем јуна, према подацима Евростата, износио 78.2 одсто БДП-а, Мађарске 70.3 одсто БДП-а, Румуније 41.1 одсто БДП-а, а Бугарске 21.3 одсто БДП-а.

Најмањи јавни дуг међу новим чланицама и у ЕУ средином ове године је имала Естонија, 18.5 одсто БДП-а. Иначе, земље “Нове Европе” се развијају брже од Хрватске, а по ступњу досегнутог развоја још је само Бугарска иза Хрватске.

Раст јавног дуга посљедица помоћи државе привреди, али и неспроведених реформи

Велик раст јавног дуга у Хрватској и другим земљама најприје је посљедица коронакризе и мера које су државе предузимале како би своје привреде одржале “изнад воде”.

Али, економисти већ годинама упозоравају да је раст јавног дуга у случају Хрватске и посљедица неспровођења реформи које би смањиле јавну потрошњу.

То потврђује и податак Евростата да је јавни дуг још 2009. године износио 48.7 одсто БДП-а.

“Висина јавног дуга, који се код нас ближи нивоу од 90 одсто БДП-а, је велики проблем. Уопштено се сматра да је јавним дугом изнад 60 одсто БДП-а теже управљати, а и један од критеријума Мастрихта говори о том нивоу јавног дуга. Наравно, код великих и богатијих држава лакше је управљати и већим јавним дугом него што је то случај с Хрватском, која је мала економија и има мале стопе привредног раста те је најзадуженија у источној Еуропи”, оцјијењује за Index економски аналитичар Дамир Новотни.

Већи приходи од приватизације олакшали би дужничку позицију

Додаје како ће Хрватској бити тешко да враћа такве дугове. Стога препоручује убрзање приватизације што би држави омогућило да се ријеши барем дела дуга. Слично су, каже, направиле и поједине друге земље. Притом подсјећа да се вредност државних удијела у компанијама процењује на 30 до 35 милијарди евра.

“Влада располаже великом имовином у компанијама, али је не продаје, иако јој је убрзање приватизације препоручила и Европска комисија. Заиста не знам зашто имамо 39 стратешких подузећа, док их друге, развијеније и богатије земље имају далеко мање. Код нас је велик отпор приватизацији, а сад би био тренутак за продају удијела у појединим компанијама на берзи јер улагачи траже у шта би могли улагати. И Аустрија, Мађарска и Словенија су приватизовале неке од својих кључних компанија”, поручује Новотни.

Коронакриза је донијела и раст спољног дуга земље, који, осим дуга државе према спољним повериоцима, обухвата и дугове компанија и банака. Крајем августа, показују подаци Хрватске народне банке (ХНБ) на које се позивају аналитичари Рајфајзена, хрватски спољни дуг износио је 41.1 милијарду евра, што је 216.6 милиона евра више него крајем прошле године.

“Уз благо повећање у апсолутном износу, снажан пад привредне активности подигао је релативни показатељ спољне задужености до нивоа од готово 80 одсто БДП-а на крају прве половине 2020. године. Посљедица је то у највећем дијело раста задуживања државе”, упозорава се у дневној економској анализи.

Аналитичари Рајфајзена додају и како очекују да ће спољни дуг до краја године прескочити 85 одсто БДП-а. Прецизније, њихове раније прогнозе говоре да ће крај године Хрватска дочекати са спољним дугом од 86 одсто БДП-а.

На то ће највише утицати пад привреде чија ће посљедица бити и повећање удијела ино-дуга у БДП-у. Иначе, према подацима Рајфајзена спољни дуг Хрватске је крајем прошле године износио 75.7 одсто БДП-а. Тиме је, напомињу макроекономисти, заустављен дугорочни тренд смањивања спољних неравнотежа Хрватске.

“У том контексту, појачавају се ризици за инострану позицију што отвара питање стабилности и задржавања кредитног рејтинга у инвестиционом разреду”, закључују аналитичари.

Спорије ће се развијати због велике задужености

Напомињу и да не очекују проблеме у отплати дугова, као и да ће почетком опоравка у слиједећој години доћи до смањења удијела спољног дуга у БДП-у.

Према њиховим ранијим прогнозама, тај би дуг у слиједећој години требало да паднена 85.8 одсто БДП-а. Очекују и смањење удијела јавнога дуга у БДП-у у 2021. години, на 83.6 одсто БДП-а.

Треба нагласити, пише Index, како пад удијела дугова у БДП-у неће бити толико посљедица смањења дугова колико очекиваног повећања БДП-а. Наравно, под претпоставком да опоравак у 2021. години не закочи пандемија коронавируса. Какав год сценарио у наредним годинама буде чекао, дугове треба враћати, и то убрзано, због припрема за улазак у еврозону. То ће, упозоравају економисти, успорити динамику развоја земље, наводи Index.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.